Prvo hirurško odeljenje u Kraljevini Srbiji je osnovano 1889. godine, u okviru Opšte državne bolnice (ODB), u Vidinskoj ulici u Beogradu. Osnivač i prvi načelnik je bio primarijus dr Vojislav J. Subbotić (1859-1923). Kada je ODB početkom XX veka počela da formira svoja odeljenja na Zapadnom Vračaru, Hirurško odeljenje je 1907. godine preseljeno u pet novoizgradnjenih hirurških paviljona ODB. Pod rukovodstvom prim. Subbotića u decembaru 1907. je u novotovorenim prostorijama Hirurško odeljenja održan Prvi sastanak srpskih hirurga, a 1911. godine i prvi Jugoslovenski sastanak za operativnu medicinu. Tokom Ratova za oslobođenje i ujedinjenje (1912-1918) lekari Hirurškog odeljenja dr Subbotić i njegovi najbliži saradnici dr Mihailo Petrović (1863 – 1934), dr Nikola Krstić (1878 – 1947) i dr Leon Koen (1876 – 1949) imali su ključnu ulogu u razvoju srpske hirurgije.

U cilju osnivanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića 09. septembra 1919. g. imenovan je „za redovnog profesora dr Vojislav Subbotić, lekar i operator iz Beograda – za hirurgiju“. Na taj način je prof. dr Subbotić uz prof. dr Milana Jovanovića – Batuta postao prvi profesor Medicinskog fakulteta koji je osnovan 9. decembra 1920. godine. U prostorijama paviljona Hirurškog odeljenja ODB dekretom MFUB početkom 1921. godine je osnovana Hirurška klinika Medicinskog fakulteta, čime je postala prva klinika Medicinskog fakulteta koja je započela svoj rad, i prva nastavna i stručna ustanova za studije hirurgije u istoriji Srbije. Za upravnika Hirurške klinike je izabran redovni profesor dr Vojislav J. Subbotić.

Na predlog i zalaganje prof. Subbotića, za vanrednog profesora na predmetu Hirurška propedevtika je 21. februara 1921. imenovan sanitetski pukovnik dr Mihailo Petrović, šef Hirurškog odeljenja Opšte vojne bolnice u Beogradu i za vanrednog profesora za predmet Opšta hirurgija (28. marta 1921) primarijus dr Milivoj Kostić (1883 – 1974), dotadašnji načelnik Hirurškog odeljenja i upravnik Državne bolnice u Sarajevu. Profesor Subbotić je u jesen 1921. godine izabran za dekana Medicinskog fakulteta za školsku 1921/22. godinu. Sledeće godine je za vanrednog profesora Ratne hirurgije izabran upravnik Opšte vojne bolnice, sanitetski pukovnik Čedomir Đurđević (1866 −1940), a za prve asistente na predmetu Opšte i specijalne hirurgije dr Dragoslav Brašovan (1888-1964) i dr Bogdan Kosanović (1892-1964).

U naredne tri godine su formirane tri katedre hirurgije MFUB: Katedra za opštu i specijalnu hirurgiju, Katedra hirurške propedevtike, i Katedra ratne hirurgije. Prva je tokom 1923. godine počela sa radom Katedra za opštu i specijalnu hirurgiju, a za šefa je imenovan prof. Subbotić. Predmeti na Katedri su bili su podeljeni na opštu i eksperimentalnu hirurgiju, kojom je rukovodio prof. Kostić i specijalnu hiruršku patologiju i terapiju, koju je organizovao prof. Subbotić. Katedra hirurške propedevtike je takođe osnovana 1923. godine, i bila je poverena prof. Mihailu Petroviću. Nastava iz hirurgije na MFUB je započela hirurškom propedevtikom u V semestru školske 1923/24. g., a prvo predavanje pod nazivom „O razvitku hirurgije u Srbiji“ je 25. oktobra 1923. održao prof. Petrović. Kao šef Katedre opšte i specijalne hirurgije prof. Subbotić je svoje prvo predavanje pripremio za početak decembra. Na žalost, prof. Subbotić se teško razboleo i preminuo 4. decembra 1923. g. Ironija sudbine je učinila da prof. Subbotić ne održi svoje pristupno predavanje studentima medicine, već je to 10. decembra 1923. godine učio njegov naslednik na mestu načelnika Hirurške klinike prof. Kostić, u improvizovanoj slušaonici Klinike za bolesti uha, grla i nosa u zgradi ODB u Vidinskoj ulici (ovaj datum se smatra Danom Katedre hirurgije na MFUB). Prof. Kostić je 1924. imenovan za šefa Katedre opšte i specijalne hirurgije, na kojoj funkciji će ostati naredne 32 godine.

Početkom 1928. godine je dovršen i počeo sa radom centralna zgrada Hirurške klinike, ali bez bolesničkih odeljenja. Novoizgrađena centralna zgrada je sadržala veliki i lep amfiteatar, veliku biblioteku, savremeno opremljen rendgen kabinet, laboratorije kao i dve operacione sale. Pošto se izgradnjom centralne zgrade pored već postojećih paviljona za rad na Hirurškoj klinici stvorio veći prostor, sredinom 1928. godine se formiraju dva odeljenja: Prvo hirurško (načelnik prof. Kostić) i Drugo hirurško odeljenje (načelnik docent Koen). Vanredni profesor Milivoje Kostić je ukazom kralja Aleksandra I Karađorđevića 25. marta 1930. izabran za redovnog profesora Opšte i specijalne hirurgije na MFUB.

Krajem dvadesetih godina zbog ograničenih kapaciteta hirurških paviljona ODB nametnula se potreba za proširenjem i gradnjom nove klinike. Plan i projekat izgradnje savremene klinike paviljonskog tipa, na prostoru neposredno preko puta hirurških paviljona ODB, napravljen je juna 1927. ali je do određenih izmena u osnovnom planu došlo 1929. godine. Projektant nove zgrade koja je nazvana Hirurško-urološki paviljon je bio doc. dr Branislav Kojić (1899 – 1987) sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Zgrada Hirurško-urološkog paviljona je građevinski završena krajem 1930. godine, i bila je prvi javni objekat u srpskoj arhitekturi koji je sagrađen u stilu moderne. Osim primene osnovnih principa osne simetrije u arhitektonskom oblikovanju fasade, preovlađuju elementi moderne arhitekture kao što su osvetljeni stepenišni prostor, balkonski prostor na južnoj strani (koji su kasnije ograđeni) i jednostavni prozori povezani horizontalnim trakama u malteru. Projektom je planirano da u njoj na tri sprata bude raspoređeno 160 bolničkih postelja, i da se na sredini trećeg sprata nalaze dve prostrane veoma osvetljene operacione sale.

Odlukom uprave Opšte državne bolnice i Medicinskog fakulteta, početkom 1931 u novoizgrađenu zgradu Hirurško-urološkog paviljona (današnju Kliniku za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška) premešteni su II hirurško odeljenje, iz hirurških paviljona, i Hirurško – urološko odeljenje Opšte državne bolnice. Nova klinika je počela sa radom 2. marta 1931. godine, a svečanom otvaranju je prisustvovao NJKV Aleksandar I Karađorđević. Na pročelju zgrade iznad glavnog ulaza je stajao naziv klinike: II hirurško odeljenje. Za upravnika ova dva odeljenja je imenovan doc. dr Leon Koen.

Pred početak nove školske 1934. godine profesor Kostić je, nakon smrti prof. Petrovića, objedinio dve tada postojeće hirurške katedre, i formirao Katedru hirurgije sa ratnom hirurgijom. Nastava iz hirurške propedevtike je poverena osnivaču MFUB prof. dr Niki Miljaniću (1892-1957), koji je 1934. godine izabran za privremenog profesora Hirurške propedevtike i postao načelnik istoimenog odeljenja.

U avgustu mesecu 1938. godine u zgradu Hirurško – urološkog paviljona se useljava Prvo hirurško odeljenje Hirurške klinike. Prethodno su iz Hirurško-urološkog paviljona iseljeni Hirurško propedevtičko odeljenje, koje je preseljeno u hirurške paviljone i uzdignuto na nivo klinike, a za upravnika je imenovan profesor Miljanić. Po preseljenju, prof. Kostić ostaje upravnik, sada i prostorno objedinjene Hirurške klinike, a sredinom septembra za načelnika Prvog hirurškog odeljenja biva imenovan dr Kosanović, dok je za načelnika Drugog odeljenja postavljen doc. dr Brašovan. Od tada se ova klinika zvanično naziva Univerzitetska hirurška klinika prof. dr Kostića – Beograd. U okviru Hirurške klinike prof. Kostić je 31. oktobra 1938. godine formirao Odeljenje za neurohirurgiju, prvo takve vrste u tadašnjoj Kraljevini, a za šefa je imenovan njegov dvadeset godina mlađi brat, docent Slobodan Kostić. Prof. Kostić je 1940. godine imenovan za dekana Medicinskog fakulteta UB i na toj funkciji ostao naredne dve godine.

Hirurška klinika od svog osnivanja pa sve do početka Drugog svetskog rata je, kao jedina hirurška klinika MFUB, obavljala svu teorijsku i praktičnu nastavu, kao i ispite iz opšte i specijalne hirurgije. U ovom periodu je na Hirurškoj klinici specijalizaciju iz hirurgije završilo oko 130 lekara, od kojih je veliki broj bio unapređen u nastavnike novonastalih fakulteta, ili postavljen za načelnike hirurških odeljenja širom tadašnje Kraljevine. Do Drugog svetskog rata rad na Hirurškoj klinici je bio na nivou tadašnje najsavremenije evropske hirurgije, i pored Urološke i Hirurško propedevtičke klinike, bila je podeljena na nekoliko usko specijalizovanih odeljenja: dva opšta hirurška, ortopedsko, dečije, grudno i neurohirurško.

Pošto je okupaciona nemačka vojska zauzela zgradu Hirurško-urološkog paviljona 13. aprila 1941. godine sve klinike koje su se u njoj nalazile su iseljene. Hirurška klinika i profesor Kostić sa svojim osobljem su sredinom maja 1941. smešteni na drugi sprat Grudnog odeljenja ODB, danas Klinika za plućne bolesti. U zgradu Hirurško-urološkog paviljona se uselila bolnica Vermahta – Kriegslazarett Belgrad, koja će u njoj ostati tokom cele okupacije. Sredinom 1942. godine Hirurška klinika je preseljena u srednji deo i zapadno krilo prvog sprata Kožno-veneričnog odeljenja ODB gde je ostala do kraja Drugog svetskog rata.

Od novembra 1944. godine Hirurško-urološki paviljon je postao III odeljak Glavne vojne bolnice. Po povratku prof. Kostića sa Sremskog fronta aprila 1945. godine zgrada Hirurško-urološkog paviljona je podeljena na Hiruršku kliniku kojom je nastavio da rukovodi prof. Kostić, Urološki odsek čiji je šef bio prof. Koen i III odeljenje Glavne vojne bolnice čiji je načelnik bio dr Stanislav S. Bukurov. Novembra 1946. godine u zgradi Hirurško-urološkog paviljona je pored Hirurške klinike, došlo do spajanja Urološkog odseka i III odeljenja Glavne vojne bolnice kojim rukovodi prof. Koen, formiranja Ginekološko-akušerske klinike pod rukovodstvom doc. Barjaktarovića, kao i stvaranja Odeljenja za ratnu hirurgiju, za čijeg načelnika je postavljen pukovnik JNA docent dr Vojislav Stojanović.

Dekretom Saveta Medicinskog fakulteta od 17. februara 1947. godine dolazi do spajanja kliničkih bolnica, odnosno klinika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Opšte državne bolnice, čime je Opšta državna bolnia prestala da postoji, i nastaje Klinička bolnica. Istim dekretom Hirurška klinika menja naziv u Prva hirurška klinika, i ostaje pod rukovodstvom prof. Milivoja Kostića. Hirurška propedevtička klinika u dva hirurška paviljona se preimenuje u III hiruršku propedevtičku klinku i njome i dalje rukovodi prof. Miljanić, a od Odeljenja za ratnu hirurgiju, koja prelazi u dva hirurška paviljona ODB, se formira IV hirurška klinika za ratnu hirurgiju kojom rukovodi doc. Stojanović.

Savet Medicinskog fakulteta je 12. aprila 1951. godine prihvatio plan o reorganizaciji hirurških klinika, kada se klinike transformišu i dobijaju nove – stare nazive. Prva hirurška klinika zadržava svoj prethodni naziv, i prostorno se proširuje na I i II sprat zgrade Hirurško-urološkog paviljona sa oko 200 postelja. Na taj način se na Prvoj hirurškoj klinici formiraju 4 odeljenja čiji su načelnici bili docenti: dr Salomon Davidović, dr Stanislav S. Bukurov, dr Milivoje Genčić i dr Ðorđe Ðorđević-Čamba. Treća hirurška propedevtička klinika, kojom je rukovodio prof. Miljanić, je ovom reorganizacijom prestala da postoji. U okviru ove reorganizacije formirana je i Neurohirurška klinika, a za upravnika je postavljen vanredni prof. Slobodan Kostić. Prva hirurška klinika je privremeno ustupila polovinu prvog sprata zapadnog krila (B odeljenje), kao i centralnu zgradu Hirurške klinike (A odeljenje) novoobrazovanoj Neurohirurškoj klinici.

Na mestu upravnika Prve hirurške klinike prof. Milivoja Kostića, nakon penzionisanja 1956. godine menja njegov učenik, redovni prof. dr Bogdan Kosanović, dotadašnji načelnik hirurškog odeljenja Gradske bolnice na Zvezdari. Prof. Kosanović je 1956. godine na Kliniku uveo obavezno usavršavanje specijalizanata hirurgije za davanje anestezije, kada je na Klinici nabavljen i prvi aparat za opštu anesteziju. Na ličnu inicijativu profesora Kosanovića 1959. godine je osnovano Udruženje kancerologa Jugoslavije, a pod njegovim rukovodstvom je aprila 1962. godine u Beogradu organizovan Prvi kongres Udruženja kancerologa Jugoslavije. Prof. Kosanović je 1962. godine na Klinici organizovano posebno Odeljenje za intenzivno lečenje i reanimaciju.

Prof. Kosanović je penzionisan 31. decembra 1963. godine, a za novog upravnika Prve hirurške klinike je postavljen vanredni prof. Ljubomir Rašović. Tokom 1965. godine u suterenu Klinike osnovan je Odsek za eksperimentalnu hirurgiju, a za načelnika je postavljen doc. dr Zoran Gerzić. Novom reorganizacijom Klinika tokom 1973. godine iz zgrade Hirurške klinike, se iseljavaju „B“ odeljenje Neurohirurške i Urološka klinika. Neurohirurška klinika je preseljena u novu zgradu neposredno istočno od zgrade Prve hirurške klinike, dok je Urološka klinika prešla u zgradu bivšeg Sanatorijuma „Vračar“ gde se i danas nalazi. Tek ovom reorganizacijom cela zgrada hirurško-urološkog paviljona definitivno dobija naziv Prva hirurška klinika, koji je neformalno zadržala do danas. Tokom 1976. godine započeta je izgradnja monumentalne zgrade Kliničkog centra po kombinovanom sistemu solitera i bloka, a prostor za izgradnju je dobijen, između ostalog, zauzimanjem parka i rušenjem pet hirurških paviljona, prelepe Centralne zgrade Hirurške klinike i Sudsko medicinskog zavoda.

Prof. Ljubomir Rašović je penzionisan 1978. godine i na čelu Prve hirurške klinike ga zamenjuje prof. dr Svetomir Lekić. U okviru Prve hirurške klinike je 1980. godine osnovan Republički centar za hirurgiju jednjaka, čiji je osnivač i prvi načelnik bio prof. dr Zoran B. Gerzić.

Reorganizacijom zdravstvenih ustanova Beograda, i udruživanjem klinika i instituta Medicinskog fakulteta 1. januara 1983. godine je formiran Klinički centar Medicinskog fakulteta (KCMF) u Beogradu. Početkom 1985. godine u okvir KCMF ušle su i Prva i Druga hirurška klinika, čijim objedinjavanjem nastaje Institut za hirurgiju, kojim je rukovodio Kolegijalno-poslovodni organ, čiji je predsednik bio dosadašnji direktor Prve hirurške prof. S. Lekić. U okviru Institutu za hirurgiju se formira šest klinika i dva centra, od kojih su Klinike za digestivnu, urgentu i plastičnu hirurgiju kao i Centar za hirurgiju jednjaka bili na Prvoj, dok su klinike za kardiovaskularnu, hepatobilijarnu i endokrinu hirurgiju odnosno Pejsmejker centar bile smeštene na Drugoj hirurškoj klinici. Gradnja glavne zgrade KCMF delimično je završena 1986, godine, tako da je u jedan njen deo useljena Poliklinika KCMF, a za njenog prvog direktora je imenovan vanredni profesor dr Dragoslav Stevović.

Ponovnom reorganizacijom 1988. godine došlo je do objedinjavanja srodnih internističkih i hirurških disciplina čime je formiran Institut za bolesti digestivnog sistema, koji su sačinjavali Klinika za digestivnu hirurgiju, Klinika za gastroenterohepatologiju i Centar za urgentnu hirurgiju. Za direktora Instituta za bolesti digestivnog sistema je postavljen prof. Zoran B. Gerzić, a za direktora Klinike za digestivnu hirurgiju prof. Dragan Dugalić.

Po odlasku u penziju, profesora Gerzića je 1993. godine na mestu direktora Instituta zamenio je prof. Dragoslav M. Stevović. Za direktora Klinike se imenuje prof. dr Vasilije Kalezić, a doc. dr Predrag M. Peško postaje načelnik Centra za hirurgiju jednjaka.

Od oktobra 1999. godine na mesto direktora Instituta biva postavljen prof. Vasilije Kalezić, a za direktora Klinike prof. Radoje Čolović.

Na mesto direktora Instituta za bolesti digestivnog sistema 2001. godine je imenovan prof. dr Predrag M. Peško, a za direktora Klinike digestivnu hirurgiju prof. dr Miloš Popović. Novom reorganizacijom od 1. januara 2003. godine Klinički centar Medicinskog fakulteta menja naziv u Klinički centar Srbije (KCS).

Profesor Popović odlazi u penziju 2007. godine i odlukom uprave KCS prof. dr Predrag Peško objedinjuje funkcije direktora Instituta i Klinike. Ponovnom reorganizacijom 2010. godine od Instituta za bolesti digestivnog sistema u okviru KCS nastaju Klinika za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju, kao i Klinika za urgentnu hirurgiju. Direktor Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška i dalje je prof. Peško.

Od 2013. godine za direktora Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška je imenovan prof. dr Miroslav Milićević. Prof. Milićević ostaje na funkciji do penzije 2015. godine, kada se za direktora imenuje prof. dr Velimir A. Marković. Od januara 2021. Klinički centar Srbije se ponovo preimenuje u Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS).

U vekovnoj istoriji naše Klinike i Fakulteta funkciju dekana MFUB su obavljali prof. dr V. Subbotić 1922/23 i prof. dr Milivoje Kostić 1940/41 i 1941/42, a prodekani su bili Vojislav Subbotić, Milivoje Kostić, Ljubomir Rašović, Svetomir Lekić, Dragan Dugalić, Vasilije Kalezić i Predrag Peško. Šefovi Katedre za hirurgiju MFUB sa Prve hirurške klinike su bili profesori: Milivoje Kostić (1924-1956), Ljubomir Rašović (1968-1970), Zoran B. Gerzić (1982-1986), Svetomir Lekić (1986-1988), Dragoslav Stevović (1992-2000), Radoje Čolović (2000-2002), Miloš Popović (2002-2004) i Aleksandar P. Simić (2021-).

Prva hirurška klinika je tokom svog postojanja dala više akademika: Milivoje Kostić, Bogdan Kosanović, Stanislav Bukurov, Zoran B. Gerzić, Radoje Čolović, Predrag M. Peško i Zoran V. Krivokapić (članovi SANU), i Ljubomir Rašović (član CANU). Takođe, predsednik Akademije Medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva (SLD) je bio prof. Stevović (2002-2005), a veliki broj nastavnika Prve hirurške klinike su njegovi članovi. Predsednici SLD su bili Vojislav Subbotić (1910-1913/1919-1921) i Radoje Čolović (2009-), a od osnivanja 1950. godine predsednici Hirurške sekcije SLD sa Prve hirurške klinike su bili Dragoslav Stevović (1992-1995), Radoje Čolović (2000-2002), Zoran Krivokapić (2003-2008) i Srbislav Knežević (2019-).

Sredinom 90-tih godina zahvaljujući svom entuzijazmu, ali i višedecenijskoj međunarodnoj povezanosti sa mnogobrojnijim hirurškim institucijama i udruženjima, lekari Prve hirurške klinike osnivaju nacionalna hirurška udruženja sa idejom objedinjavanja srodnih hirurških disciplina i promovisanja ideja i najsevernijih saznanja iz oblasti digestivne hirurgije i gastroenterologije: Tokom 1996. godine osniva se Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju, a jedan od osnivača je bio prof. Miroslav N. Milićević, a u 1997. se osnivaju Društvo koloproktologa Jugoslavije, pod rukovodstvom prof. dr Zorana Krivokapića i Internacionalni gastro-hirurški klub – sekcija Srbija i Crna gora kojim predsedava prof. dr Predrag Peško. U narednoj deceniji lekari Prve hirurške klinike će osnovati i Udruženje herniologa Srbije, kao i Udruženje endoskopskih hirurga Srbije.

Tekst povodom proslave 100 godišnice Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška, 14.04.2022. godine