{"id":2037,"date":"2026-10-14T10:35:42","date_gmt":"2026-10-14T10:35:42","guid":{"rendered":"https:\/\/colss.ariaconference.com\/?page_id=2037"},"modified":"2026-10-17T13:40:31","modified_gmt":"2026-10-17T11:40:31","slug":"istorijat-klinike-za-digestivnu-hirurgiju-prva-hirurska","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/hirurgija.med.bg.ac.rs\/en\/istorijat-klinike-za-digestivnu-hirurgiju-prva-hirurska\/","title":{"rendered":"Istorijat Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirur\u0161ka"},"content":{"rendered":"

Prvo hirur\u0161ko odeljenje u Kraljevini Srbiji je osnovano 1889. godine<\/strong>, u okviru Op\u0161te dr\u017eavne bolnice (ODB), u Vidinskoj ulici u Beogradu. Osniva\u010d i prvi na\u010delnik je bio primarius Dr Vojislav J. Subboti\u0107 (1859-1923)<\/strong>. Kada je ODB po\u010detkom XX veka po\u010dela da formira svoja odeljenja na Zapadnom Vra\u010daru, Hirur\u0161ko odeljenje je 1907. years<\/strong> preseljeno u pet novoizgradnjenih hirur\u0161kih paviljona ODB. Pod rukovodstvom prim. Subboti\u0107a u decembaru 1907.<\/strong> je u novotovorenim prostorijama Hirur\u0161ko odeljenja odr\u017ean Prvi sastanak srpskih hirurga<\/strong>, a 1911. godine i prvi Jugoslovenski sastanak za operativnu medicinu<\/strong>. Tokom Ratova za oslobo\u0111enje i ujedinjenje (1912-1918) lekari Hirur\u0161kog odeljenja dr Subboti\u0107 i njegovi najbli\u017ei saradnici dr Mihailo Petrovi\u0107 (1863 – 1934)<\/strong>, Dr Nikola Krsti\u0107 (1878 \u2013 1947)<\/strong> i Dr Leon Cohen (1876-1949<\/strong> they played a key role in the development of Serbian surgery.<\/p>\n

U cilju osnivanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazom prestolonaslednika Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a 09. septembra 1919. g. <\/strong>it is named\".za redovnog profesora dr Vojislav Subboti\u0107, lekar i operator iz Beograda – za hirurgiju<\/em>\u201c. Na taj na\u010din je prof. dr Subboti\u0107 uz prof. dr Milana Jovanovi\u0107a \u2013 Batuta postao prvi profesor Medicinskog fakulteta koji je osnovan 9. decembra 1920. godine. U prostorijama paviljona Hirur\u0161kog odeljenja ODB dekretom MFUB po\u010detkom 1921. godine je osnovana Hirur\u0161ka klinika Medicinskog fakulteta<\/strong>, \u010dime je postala prva klinika Medicinskog fakulteta koja je zapo\u010dela svoj rad, i prva nastavna i stru\u010dna ustanova za studije hirurgije u istoriji Srbije. Za upravnika Hirur\u0161ke klinike je izabran redovni profesor dr Vojislav J. Subboti\u0107.<\/p>\n

Na predlog i zalaganje prof. Subboti\u0107a, za vanrednog profesora na predmetu Hirur\u0161ka propedevtika je 21. februara 1921<\/strong>. imenovan medical Colonel Dr Mihailo Petrovi\u0107<\/strong>, \u0161ef Hirur\u0161kog odeljenja Op\u0161te vojne bolnice u Beogradu i za vanrednog profesora za predmet Op\u0161ta hirurgija (28. marta 1921) primarijus dr Milivoj Kosti\u0107 (1883 \u2013 1974)<\/strong>, dotada\u0161nji na\u010delnik Hirur\u0161kog odeljenja i upravnik Dr\u017eavne bolnice u Sarajevu. Profesor Subboti\u0107 je u jesen 1921. godine izabran za dekana Medicinskog fakulteta za \u0161kolsku 1921\/22. godinu. Slede\u0107e godine je za vanrednog profesora Ratne hirurgije izabran upravnik Op\u0161te vojne bolnice, sanitetski pukovnik \u010cedomir \u0110ur\u0111evi\u0107 (1866 \u22121940)<\/strong>and for the first assistants in the subject of General and Special Surgery dr Dragoslav Bra\u0161ovan (1888-1964)<\/strong> i dr Bogdan Kosanovi\u0107 (1892-1964)<\/strong>.<\/p>\n

U naredne tri godine su formirane tri katedre hirurgije MFUB: Katedra za op\u0161tu i specijalnu hirurgiju, Katedra hirur\u0161ke propedevtike, i Katedra ratne hirurgije. Prva je tokom 1923. godine po\u010dela sa radom Katedra za op\u0161tu i specijalnu hirurgiju, a za \u0161efa je imenovan prof. Subboti\u0107. Predmeti na Katedri su bili su podeljeni na op\u0161tu i eksperimentalnu hirurgiju, kojom je rukovodio prof. Kosti\u0107 i specijalnu hirur\u0161ku patologiju i terapiju, koju je organizovao prof. Subboti\u0107. Katedra hirur\u0161ke propedevtike je tako\u0111e osnovana 1923. godine, i bila je poverena prof. Mihailu Petrovi\u0107u. Nastava iz hirurgije na MFUB je zapo\u010dela hirur\u0161kom propedevtikom u V semestru \u0161kolske 1923\/24. g., a prvo predavanje pod nazivom \u201eO razvitku hirurgije u Srbiji<\/em>\u201c je 25. October 1923.<\/strong> odr\u017eao prof. Petrovi\u0107. Kao \u0161ef Katedre op\u0161te i specijalne hirurgije prof. Subboti\u0107 je svoje prvo predavanje pripremio za po\u010detak decembra. Na \u017ealost, prof. Subboti\u0107 se te\u0161ko razboleo i preminuo 4. December 1923 g.<\/strong> The irony of fate is that the Subboti\u0107 does not give his accession lecture to medical students, but it is 10. December 1923 years<\/strong> u\u010dio njegov naslednik na mestu na\u010delnika Hirur\u0161ke klinike prof. Kosti\u0107, u improvizovanoj slu\u0161aonici Klinike za bolesti uha, grla i nosa u zgradi ODB u Vidinskoj ulici (ovaj datum se smatra Danom Katedre hirurgije na MFUB<\/strong>). Prof. Kosti\u0107 je 1924. imenovan za \u0161efa Katedre op\u0161te i specijalne hirurgije, na kojoj funkciji \u0107e ostati naredne 32 godine.<\/p>\n

Po\u010detkom 1928. godine je dovr\u0161en i po\u010deo sa radom centralna zgrada Hirur\u0161ke klinike, ali bez bolesni\u010dkih odeljenja. Novoizgra\u0111ena centralna zgrada je sadr\u017eala veliki i lep amfiteatar, veliku biblioteku, savremeno opremljen rendgen kabinet, laboratorije kao i dve operacione sale. Po\u0161to se izgradnjom centralne zgrade pored ve\u0107 postoje\u0107ih paviljona za rad na Hirur\u0161koj klinici stvorio ve\u0107i prostor, sredinom 1928. godine se formiraju dva odeljenja: Prvo hirur\u0161ko (na\u010delnik prof. Kosti\u0107) i Drugo hirur\u0161ko odeljenje (na\u010delnik docent Koen). Vanredni profesor Milivoje Kosti\u0107<\/strong> je ukazom kralja Aleksandra I Kara\u0111or\u0111evi\u0107a 25. marta 1930. <\/strong>he was elected to redovnog profesora Op\u0161te i specijalne hirurgije na MFUB<\/strong>.<\/p>\n

Krajem dvadesetih godina zbog ograni\u010denih kapaciteta hirur\u0161kih paviljona ODB nametnula se potreba za pro\u0161irenjem i gradnjom nove klinike. Plan i projekat izgradnje savremene klinike paviljonskog tipa, na prostoru neposredno preko puta hirur\u0161kih paviljona ODB, napravljen je juna 1927. ali je do odre\u0111enih izmena u osnovnom planu do\u0161lo 1929. godine. Projektant nove zgrade koja je nazvana Surgical-urological Pavilion<\/strong> je bio doc. dr Branislav Koji\u0107 (1899 – 1987)<\/strong> sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Zgrada Hirur\u0161ko-urolo\u0161kog paviljona je gra\u0111evinski zavr\u0161ena krajem 1930. godine, i bila je prvi javni objekat u srpskoj arhitekturi koji je sagra\u0111en u stilu moderne. Osim primene osnovnih principa osne simetrije u arhitektonskom oblikovanju fasade, preovla\u0111uju elementi moderne arhitekture kao \u0161to su osvetljeni stepeni\u0161ni prostor, balkonski prostor na ju\u017enoj strani (koji su kasnije ogra\u0111eni) i jednostavni prozori povezani horizontalnim trakama u malteru. Projektom je planirano da u njoj na tri sprata bude raspore\u0111eno 160 bolni\u010dkih postelja, i da se na sredini tre\u0107eg sprata nalaze dve prostrane veoma osvetljene operacione sale.<\/p>\n

Odlukom uprave Op\u0161te dr\u017eavne bolnice i Medicinskog fakulteta, po\u010detkom 1931 u novoizgra\u0111enu zgradu Hirur\u0161ko-urolo\u0161kog paviljona (dana\u0161nju Kliniku za digestivnu hirurgiju \u2013 Prva hirur\u0161ka) preme\u0161teni su II hirur\u0161ko odeljenje, iz hirur\u0161kih paviljona, i Hirur\u0161ko \u2013 urolo\u0161ko odeljenje Op\u0161te dr\u017eavne bolnice. Nova klinika je po\u010dela sa radom 2. marta 1931. godine, <\/strong>a sve\u010danom otvaranju je prisustvovao NJKV Aleksandar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107. Na pro\u010delju zgrade iznad glavnog ulaza je stajao naziv klinike: II hirur\u0161ko odeljenje. Za upravnika ova dva odeljenja je imenovan doc. dr Leon Koen.<\/p>\n

Pred po\u010detak nove \u0161kolske 1934. years<\/strong> profesor Kosti\u0107 je, nakon smrti prof. Petrovi\u0107a, objedinio dve tada postoje\u0107e hirur\u0161ke katedre, i formirao Katedru hirurgije sa ratnom hirurgijom. Nastava iz hirur\u0161ke propedevtike je poverena osniva\u010du MFUB prof. dr Niki Miljani\u0107u (1892-1957)<\/strong>, koji je 1934. godine izabran za privremenog profesora Hirur\u0161ke propedevtike i postao na\u010delnik istoimenog odeljenja.<\/p>\n

U avgustu mesecu 1938. years<\/strong> u zgradu Hirur\u0161ko \u2013 urolo\u0161kog paviljona se useljava Prvo hirur\u0161ko odeljenje Hirur\u0161ke klinike. Prethodno su iz Hirur\u0161ko-urolo\u0161kog paviljona iseljeni Hirur\u0161ko propedevti\u010dko odeljenje, koje je preseljeno u hirur\u0161ke paviljone i uzdignuto na nivo klinike, a za upravnika je imenovan profesor Miljani\u0107. Po preseljenju, prof. Kosti\u0107 ostaje upravnik, sada i prostorno objedinjene Hirur\u0161ke klinike, a sredinom septembra za na\u010delnika Prvog hirur\u0161kog odeljenja biva imenovan dr Kosanovi\u0107, dok je za na\u010delnika Drugog odeljenja postavljen doc. dr Bra\u0161ovan. Od tada se ova klinika zvani\u010dno naziva Univerzitetska hirur\u0161ka klinika prof. dr Kosti\u0107a \u2013 Beograd<\/strong>. U okviru Hirur\u0161ke klinike prof. Kosti\u0107 je 31. oktobra 1938. godine formirao Odeljenje za neurohirurgiju, prvo takve vrste u tada\u0161njoj Kraljevini, a za \u0161efa je imenovan njegov dvadeset godina mla\u0111i brat, docent Slobodan Kosti\u0107. Prof. Kosti\u0107 je 1940. godine imenovan za dekana Medicinskog fakulteta UB i na toj funkciji ostao naredne dve godine.<\/p>\n

Hirur\u0161ka klinika od svog osnivanja pa sve do po\u010detka Drugog svetskog rata je, kao jedina hirur\u0161ka klinika MFUB, obavljala svu teorijsku i prakti\u010dnu nastavu, kao i ispite iz op\u0161te i specijalne hirurgije. U ovom periodu je na Hirur\u0161koj klinici specijalizaciju iz hirurgije zavr\u0161ilo oko 130 lekara<\/strong>, od kojih je veliki broj bio unapre\u0111en u nastavnike novonastalih fakulteta, ili postavljen za na\u010delnike hirur\u0161kih odeljenja \u0161irom tada\u0161nje Kraljevine. Do Drugog svetskog rata rad na Hirur\u0161koj klinici je bio na nivou tada\u0161nje najsavremenije evropske hirurgije, i pored Urolo\u0161ke i Hirur\u0161ko propedevti\u010dke klinike, bila je podeljena na nekoliko usko specijalizovanih odeljenja: dva op\u0161ta hirur\u0161ka, ortopedsko, de\u010dije, grudno i neurohirur\u0161ko.<\/p>\n

Po\u0161to je okupaciona nema\u010dka vojska zauzela zgradu Hirur\u0161ko-urolo\u0161kog paviljona 13. aprila 1941. godine<\/strong> sve klinike koje su se u njoj nalazile su iseljene. Hirur\u0161ka klinika i profesor Kosti\u0107 sa svojim osobljem su sredinom maja 1941. sme\u0161teni na drugi sprat Grudnog odeljenja ODB, danas Klinika za plu\u0107ne bolesti. U zgradu Hirur\u0161ko-urolo\u0161kog paviljona se uselila bolnica Vermahta \u2013 Kriegslazarett Belgrad, koja \u0107e u njoj ostati tokom cele okupacije. Sredinom 1942. godine Hirur\u0161ka klinika je preseljena u srednji deo i zapadno krilo prvog sprata Ko\u017eno-veneri\u010dnog odeljenja ODB gde je ostala do kraja Drugog svetskog rata.<\/p>\n

From November 1944. years<\/strong> Hirur\u0161ko-urolo\u0161ki paviljon je postao III odeljak Glavne vojne bolnice. Po povratku prof. Kosti\u0107a sa Sremskog fronta aprila 1945. godine<\/strong> zgrada Hirur\u0161ko-urolo\u0161kog paviljona je podeljena na Hirur\u0161ku kliniku<\/strong> kojom je nastavio da rukovodi prof. Kosti\u0107, Urolo\u0161ki odsek \u010diji je \u0161ef bio prof. Koen i III odeljenje Glavne vojne bolnice \u010diji je na\u010delnik bio dr Stanislav S. Bukurov. Novembra 1946. godine u zgradi Hirur\u0161ko-urolo\u0161kog paviljona je pored Hirur\u0161ke klinike, do\u0161lo do spajanja Urolo\u0161kog odseka i III odeljenja Glavne vojne bolnice kojim rukovodi prof. Koen, formiranja Ginekolo\u0161ko-aku\u0161erske klinike pod rukovodstvom doc. Barjaktarovi\u0107a, kao i stvaranja Odeljenja za ratnu hirurgiju, za \u010dijeg na\u010delnika je postavljen pukovnik JNA docent dr Vojislav Stojanovi\u0107.<\/p>\n

By decree of the Council of the Faculty of Medicine 17. February 1947 years<\/strong> dolazi do spajanja klini\u010dkih bolnica, odnosno klinika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Op\u0161te dr\u017eavne bolnice, \u010dime je Op\u0161ta dr\u017eavna bolnia prestala da postoji, i nastaje Clinical Hospital<\/strong>. By the same decree the surgical clinic changed its name to The first surgical clinic.<\/strong>, i ostaje pod rukovodstvom prof. Milivoja Kosti\u0107a<\/strong>. Hirur\u0161ka propedevti\u010dka klinika u dva hirur\u0161ka paviljona se preimenuje u III hirur\u0161ku propedevti\u010dku klinku i njome i dalje rukovodi prof. Miljani\u0107, a od Odeljenja za ratnu hirurgiju, koja prelazi u dva hirur\u0161ka paviljona ODB, se formira IV hirur\u0161ka klinika za ratnu hirurgiju kojom rukovodi doc. Stojanovi\u0107.<\/p>\n

The Faculty of Medicine is 12. April 1951 years<\/strong> prihvatio plan o reorganizaciji hirur\u0161kih klinika, kada se klinike transformi\u0161u i dobijaju nove \u2013 stare nazive. Prva hirur\u0161ka klinika zadr\u017eava svoj prethodni naziv, i prostorno se pro\u0161iruje na I i II sprat zgrade Hirur\u0161ko-urolo\u0161kog paviljona sa oko 200 postelja. Na taj na\u010din se na Prvoj hirur\u0161koj klinici formiraju 4 odeljenja \u010diji su na\u010delnici bili docenti: Salomon Davidovic<\/strong>, dr Stanislav S. Bukurov<\/strong>, dr Milivoje Gen\u010di\u0107<\/strong> i dr \u00d0or\u0111e \u00d0or\u0111evi\u0107-\u010camba<\/strong>. Tre\u0107a hirur\u0161ka propedevti\u010dka klinika, kojom je rukovodio prof. Miljani\u0107, je ovom reorganizacijom prestala da postoji. U okviru ove reorganizacije formirana je i Neurohirur\u0161ka klinika, a za upravnika je postavljen vanredni prof. Slobodan Kosti\u0107. Prva hirur\u0161ka klinika je privremeno ustupila polovinu prvog sprata zapadnog krila (B odeljenje), kao i centralnu zgradu Hirur\u0161ke klinike (A odeljenje) novoobrazovanoj Neurohirur\u0161koj klinici.<\/p>\n

Na mestu upravnika Prve hirur\u0161ke klinike prof. Milivoja Kosti\u0107a, nakon penzionisanja 1956. godine<\/strong> menja njegov u\u010denik, redovni prof. dr Bogdan Kosanovi\u0107<\/strong>, dotada\u0161nji na\u010delnik hirur\u0161kog odeljenja Gradske bolnice na Zvezdari. Prof. Kosanovi\u0107 je 1956. godine na Kliniku uveo obavezno usavr\u0161avanje specijalizanata hirurgije za davanje anestezije, kada je na Klinici nabavljen i prvi aparat za op\u0161tu anesteziju. Na li\u010dnu inicijativu profesora Kosanovi\u0107a 1959. godine<\/strong> je osnovano Udru\u017eenje kancerologa Jugoslavije<\/strong>, a pod njegovim rukovodstvom je aprila 1962. godine u Beogradu organizovan Prvi kongres Udru\u017eenja kancerologa Jugoslavije. Prof. Kosanovi\u0107 je 1962. godine<\/strong> na Klinici organizovano posebno Odeljenje za intenzivno le\u010denje i reanimaciju<\/strong>.<\/p>\n

Prof. Kosanovi\u0107 je penzionisan 31. decembra 1963. godine<\/strong>, a za novog upravnika Prve hirur\u0161ke klinike je postavljen vanredni prof. Ljubomir Ra\u0161ovi\u0107<\/strong>. Tokom 1965. godine u suterenu Klinike osnovan je Odsek za eksperimentalnu hirurgiju<\/strong>, a za na\u010delnika je postavljen doc. dr Zoran Gerzi\u0107. Novom reorganizacijom Klinika tokom 1973. years<\/strong> iz zgrade Hirur\u0161ke klinike, se iseljavaju \u201eB\u201c odeljenje Neurohirur\u0161ke i Urolo\u0161ka klinika. Neurohirur\u0161ka klinika je preseljena u novu zgradu neposredno isto\u010dno od zgrade Prve hirur\u0161ke klinike, dok je Urolo\u0161ka klinika pre\u0161la u zgradu biv\u0161eg Sanatorijuma \u201eVra\u010dar\u201c gde se i danas nalazi. Tek ovom reorganizacijom cela zgrada hirur\u0161ko-urolo\u0161kog paviljona definitivno dobija naziv The first surgical clinic.<\/strong>, koji je neformalno zadr\u017eala do danas. Tokom 1976. godine<\/strong> zapo\u010deta je izgradnja monumentalne zgrade Klini\u010dkog centra po kombinovanom sistemu solitera i bloka, a prostor za izgradnju je dobijen, izme\u0111u ostalog, zauzimanjem parka i ru\u0161enjem pet hirur\u0161kih paviljona, prelepe Centralne zgrade Hirur\u0161ke klinike i Sudsko medicinskog zavoda.<\/p>\n

Prof. Ljubomir Ra\u0161ovi\u0107 je penzionisan 1978. godine<\/strong> i na \u010delu Prve hirur\u0161ke klinike ga zamenjuje prof. dr Svetomir Leki\u0107<\/strong>. U okviru Prve hirur\u0161ke klinike je 1980. godine<\/strong> osnovan Republi\u010dki centar za hirurgiju jednjaka<\/strong>, \u010diji je osniva\u010d i prvi na\u010delnik bio prof. dr Zoran B. Gerzi\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Reorganizacijom zdravstvenih ustanova Beograda, i udru\u017eivanjem klinika i instituta Medicinskog fakulteta 1. januara 1983. godine<\/strong> je formiran Klini\u010dki centar Medicinskog fakulteta (KCMF) u Beogradu<\/strong>. Po\u010detkom 1985. godine<\/strong> u okvir KCMF u\u0161le su i Prva i Druga hirur\u0161ka klinika, \u010dijim objedinjavanjem nastaje Institut za hirurgiju<\/strong>, kojim je rukovodio Kolegijalno-poslovodni organ, \u010diji je predsednik bio dosada\u0161nji direktor Prve hirur\u0161ke prof. S. Leki\u0107<\/strong>. U okviru Institutu za hirurgiju se formira \u0161est klinika i dva centra, od kojih su Klinike za digestivnu, urgentu i plasti\u010dnu hirurgiju kao i Centar za hirurgiju jednjaka bili na Prvoj, dok su klinike za kardiovaskularnu, hepatobilijarnu i endokrinu hirurgiju odnosno Pejsmejker centar bile sme\u0161tene na Drugoj hirur\u0161koj klinici. Gradnja glavne zgrade KCMF delimi\u010dno je zavr\u0161ena 1986, godine<\/strong>, tako da je u jedan njen deo useljena Poliklinika KCMF<\/strong>, a za njenog prvog direktora je imenovan vanredni profesor dr Dragoslav Stevovi\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Ponovnom reorganizacijom 1988. years<\/strong> do\u0161lo je do objedinjavanja srodnih internisti\u010dkih i hirur\u0161kih disciplina \u010dime je formiran Institut za bolesti digestivnog sistema<\/strong>, koji su sa\u010dinjavali Klinika za digestivnu hirurgiju, Klinika za gastroenterohepatologiju i Centar za urgentnu hirurgiju. Za direktora Instituta za bolesti digestivnog sistema je postavljen prof. Zoran B. Gerzi\u0107<\/strong>, a za direktora Klinike za digestivnu hirurgiju prof. Dragan Dugali\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Po odlasku u penziju, profesora Gerzi\u0107a je 1993. godine<\/strong> na mestu direktora Instituta zamenio je prof. Dragoslav M. Stevovi\u0107<\/strong>. Za direktora Klinike se imenuje prof. dr Vasilije Kalezi\u0107<\/strong>, a doc. dr Predrag M. Pe\u0161ko<\/strong> postaje na\u010delnik Centra za hirurgiju jednjaka.<\/p>\n

From oktobra 1999. godine<\/strong> na mesto direktora Instituta biva postavljen prof. Vasilije Kalezi\u0107<\/strong>, a za direktora Klinike prof. Radoje \u010colovi\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Na mesto direktora Instituta za bolesti digestivnog sistema 2001. godine<\/strong> je imenovan prof. dr Predrag M. Pe\u0161ko<\/strong>, a za direktora Klinike digestivnu hirurgiju prof. dr Milo\u0161 Popovi\u0107<\/strong>. Novom reorganizacijom od 1. januara 2003. godine<\/strong> Klini\u010dki centar Medicinskog fakulteta menja naziv u Klini\u010dki centar Srbije<\/strong> (KCS).<\/p>\n

Profesor Popovi\u0107 odlazi u penziju 2007. godine<\/strong> i odlukom uprave KCS prof. dr Predrag Pe\u0161ko<\/strong> objedinjuje funkcije direktora Instituta i Klinike. Ponovnom reorganizacijom 2010. godine<\/strong> od Instituta za bolesti digestivnog sistema u okviru KCS nastaju Klinika za digestivnu hirurgiju \u2013 Prva hirur\u0161ka<\/strong>, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju, kao i Klinika za urgentnu hirurgiju. Direktor Klinike za digestivnu hirurgiju \u2013 Prva hirur\u0161ka i dalje je prof. Pe\u0161ko.<\/p>\n

From 2013. godine<\/strong> za direktora Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirur\u0161ka je imenovan prof. dr Miroslav Mili\u0107evi\u0107<\/strong>. Prof. Mili\u0107evi\u0107 ostaje na funkciji do penzije 2015. godine<\/strong>, kada se za direktora imenuje prof. dr Velimir A. Markovi\u0107<\/strong>. Od januara 2021.<\/strong> Klini\u010dki centar Srbije se ponovo preimenuje u Univerzitetski klini\u010dki centar Srbije (UKCS)<\/strong>.<\/p>\n

U vekovnoj istoriji na\u0161e Klinike i Fakulteta funkciju dekana MFUB<\/strong> su obavljali prof. dr V. Subboti\u0107 1922\/23 i prof. dr Milivoje Kosti\u0107 1940\/41 i 1941\/42, a prodekani<\/strong> su bili Vojislav Subboti\u0107, Milivoje Kosti\u0107, Ljubomir Ra\u0161ovi\u0107, Svetomir Leki\u0107, Dragan Dugali\u0107, Vasilije Kalezi\u0107 i Predrag Pe\u0161ko. \u0160efovi Katedre za hirurgiju MFUB<\/strong> sa Prve hirur\u0161ke klinike su bili profesori: Milivoje Kosti\u0107 (1924-1956), Ljubomir Ra\u0161ovi\u0107 (1968-1970), Zoran B. Gerzi\u0107 (1982-1986), Svetomir Leki\u0107 (1986-1988), Dragoslav Stevovi\u0107 (1992-2000), Radoje \u010colovi\u0107 (2000-2002), Milo\u0161 Popovi\u0107 (2002-2004) i Aleksandar P. Simi\u0107 (2021-).<\/p>\n

Prva hirur\u0161ka klinika je tokom svog postojanja dala vi\u0161e akademika<\/strong>: Milivoje Kosti\u0107, Bogdan Kosanovi\u0107, Stanislav Bukurov, Zoran B. Gerzi\u0107, Radoje \u010colovi\u0107, Predrag M. Pe\u0161ko i Zoran V. Krivokapi\u0107 (\u010dlanovi SANU), i Ljubomir Ra\u0161ovi\u0107 (\u010dlan CANU). Tako\u0111e, predsednik Akademije Medicinskih nauka Srpskog lekarskog dru\u0161tva (SLD)<\/strong> je bio prof. Stevovi\u0107 (2002-2005), a veliki broj nastavnika Prve hirur\u0161ke klinike su njegovi \u010dlanovi. Predsednici SLD<\/strong> su bili Vojislav Subboti\u0107 (1910-1913\/1919-1921) i Radoje \u010colovi\u0107 (2009-), a od osnivanja 1950. godine predsednici Hirur\u0161ke sekcije SLD sa Prve hirur\u0161ke klinike su bili Dragoslav Stevovi\u0107 (1992-1995), Radoje \u010colovi\u0107 (2000-2002), Zoran Krivokapi\u0107 (2003-2008) i Srbislav Kne\u017eevi\u0107 (2019-).<\/p>\n

Sredinom 90-tih godina zahvaljuju\u0107i svom entuzijazmu, ali i vi\u0161edecenijskoj me\u0111unarodnoj povezanosti sa mnogobrojnijim hirur\u0161kim institucijama i udru\u017eenjima, lekari Prve hirur\u0161ke klinike osnivaju nacionalna hirur\u0161ka udru\u017eenja sa idejom objedinjavanja srodnih hirur\u0161kih disciplina i promovisanja ideja i najsevernijih saznanja iz oblasti digestivne hirurgije i gastroenterologije: Tokom 1996. godine<\/strong> osniva se Jugoslovensko udru\u017eenje za endoskopsku hirurgiju<\/strong>, a jedan od osniva\u010da je bio prof. Miroslav N. Mili\u0107evi\u0107, a u 1997.<\/strong> se osnivaju Dru\u0161tvo koloproktologa Jugoslavije<\/strong>, pod rukovodstvom prof. dr Zorana Krivokapi\u0107a<\/strong> i Internacionalni gastro-hirur\u0161ki klub – sekcija Srbija i Crna gora<\/strong> kojim predsedava prof. dr Predrag Pe\u0161ko<\/strong>. U narednoj deceniji lekari Prve hirur\u0161ke klinike \u0107e osnovati i Udru\u017eenje herniologa Srbije<\/strong>, kao i Udru\u017eenje endoskopskih hirurga Srbije<\/strong>.<\/p>\n

Tekst povodom proslave 100 godi\u0161nice Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirur\u0161ka, 14.04.2022. godine<\/em><\/strong><\/p>\n<\/div><\/div>