Istorijat

Prvo hirurško odeljenje u Kraljevini Srbiji je osnovano 1889. godine, u okviru Opšte državne bolnice (ODB), u Vidinskoj ulici u Beogradu. Osnivač i prvi načelnik je bio primarijus dr Vojislav J. Subbotić (1859-1923).

Na Hirurškom odeljenju ODB se kao asistent primarijusa Subbotića 1890. godine zaposlio dr Mihailo Petrović (1863-1934), koji je 1896. postao prvi lekar koji je završio specijalizaciju iz hirurgije u Srbiji. Tokom 1903. godine na odeljenju prim. Subbotića počinju sa radom dr Nikola Krstić (1878 – 1947) i dr Leon Koen (1876 – 1949).

Kada je ODB početkom XX veka počela da formira svoja odeljenja na zapadnom Vračaru, Hirurško odeljenje je 1907. godine preseljeno u pet novoizgradnjenih prizemnih hirurških paviljona sa operacionim blokom. Paviljoni su hodnicima bili povezani između sebe, a svaki je imao posebne ulaze sa prednje, zadnje i obe bočne strane. Na južnoj strani između paviljona se nalazio kompleks od dve operacione sale sa pratećim prostorijama koji je sa paviljonima bio povezan natkrivenim koridorom.

Tokom Ratova za oslobođenje i ujedinjenje lekari Hirurškog odeljenja ODB, primarijus Subbotić i njegovi najbliži saradnici dr Petrović, dr Krstić i dr Koen imali su ključnu ulogu u razvoju srpske hirurgije.

„Military experience of traumatic aneurisms“

Primarijus Subbotić je svetsko priznanje stekao zbrinjavanjem povreda krvnih sudova korišćenjem najmodernije metode – direktne suture krvnog suda. Tada sanitetski potpukovnik u rezervi primarijus Subbotić je nakon završetka balkanskih ratova u periodu od 6. do 12. avgusta 1913. godine učestvovao na 17. Međunarodnom medicinskom kongresu u Londonu. Na jednoj od dve sesije hirurške sekcije kongresa, pod nazivom „Hirurgija arterijskog sistema“ dr Subbotić je 9. avgusta 1913. održao predavanje Vojna iskustva traumatskih aneurizmi. On je prikazao 60 arterijskih i 17 venskih povreda od kojih je 19 arterija i 13 vena reparirano parcijalnom ili cirkularnom suturom. Tom prilikom je konstatovao: „Sutura je svakako najteža i najzahtevnija procedura i bez sumnje nije pravi izbor lečenja u svim slučajevima. Ipak, izgleda da je ona veoma efikasna i da je indikovana ne samo u slučajevima kada je apsolutno neophodna, već i u drugim kada može jednostavno i aseptično biti sprovedena…“
Ovoj sesiji je predsedavao čuveni američki hirurg dr Rudolph Matas, koji je prvi načinio reparaciju arterijske aneurizme i danas se smatra „ocem vaskularne hirurgije“. On je nakon prikaza rezultata dr Subbotića, konstatovao: „Dr Subbotić je načinio pravovremeni i najvredniji doprinos ratnih povreda krvnih sudova… uspeh hirurga njegove ekipe u Srpskoj vojnoj bolnici u Beogradu daleko premašuje one koju su ostvarili vojni hirurzi u prethodnim ratovima…“.
Već sledećeg meseca primarijus Subbotić je svoje rezultate objavio najprestižnijem medicinskom časopisu Lancet pod nazivom „Military experience of traumatic aneurisms“ (Lancet, volume 182, Issue 4697, p.720/721, September 6th, 1913). Rezultati dr Subbotića nisu prevaziđeni nigde u svetu ni u Drugo svetskom, a prvi pokušaji su načinjeni tek u Korejskom ratu.

Nastanak Katedre

Po završetku Velikog rata i uspostavljanju ponovnog rada ODB u okviru Hirurškog odeljenja ODB Kraljevskim ukazom od 6. jula 1919. godine se osnivaju dva nova odseka: Hirurško-urološki i Hirurško-ortopedski. Za načelnika Hirurško – urološkog odseka je postavljen dr Koen, a za načelnika Hirurško-ortopedskog dr Krstić. Po započinjanju ponovnog rada na Hirurškom odeljenju ODB tokom 1919. godine zapošljavaju se kao sekundarni lekari, specijalista hirurgije dr Radoslav Brašovan (1888-1964) i tek diplomirani lekar, dr Bogdan Kosanović (1892-1964).

U cilju osnivanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazom prestolonaslednika NJKV Aleksandra Karađorđevića (1888-1934) 9. septembra 1919. g. imenovan je „za redovnog profesora dr Vojislav Subbotić, lekar i operator iz Beograda – za hirurgiju“. Na taj način je prof. dr Subbotić uz prof. dr Milana Jovanovića – Batuta postao prvi profesor Medicinskog fakulteta.

Kolegijum Medicinskog fakulteta je 6. februara 1920. za dekana imenovao prof. Batuta a za prvog prodekana prof. Subbotića. Medicinski fakultet je svečano otvoren 9. decembra 1920. godine u Svečanoj sali Univerziteta, u zgradi Rektorata u Kapetan-Mišinom zdanju.

U okviru Medicinskog fakulteta, neposredno po početku funkcionisanja, u prostorijama paviljona Hirurškog odeljenja ODB zvaničnim dekretom se 1920. osniva, a 1921. godine počinje sa radom Hirurška klinika Medicinskog fakulteta. Hirurška klinika je time postala prva klinika Medicinskog fakulteta koja je započela svoj rad. Za upravnika Klinike, ali i prvog šefa Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta u Beogradu, izabran je redovni profesor dr Vojislav Subbotić, čime je Hirurška klinika postala prva nastavna i stručna ustanova za studije hirurgije u istoriji Srbije, ali i u novonastaloj Kraljevini. Ovim dekretom Hirurško-urološki i Hirurško-ortopedski odsek se uzdižu na nivo odeljenja.

Tokom 1921. godine na izričit predlog i zalaganje prof. Subbotića za vanrednog profesora za predmet Hirurška propedevtika 21. februara je izabran sanitetski pukovnik dr Mihailo Petrović, a 28. marta iste godine za vanednog profesora za predmet Opšta hirurgija primarijus Milivoje Kostić (1883-1974). Professor Subbotić je izabran za dekana Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za školsku 1921/22 godinu.

Statutom fakulteta je planirano da se na medicinskom fakkultetu predaju i vežbaju 22 obavezna predmeta od kojih su tri bila hirurška – Hirurška propedevtika, Opšta hirurgija i Hirurška klinika., kao i 12 neobaveznih, među kojima su Urologija, Ortopedija i Ratna hirurgija.

U narednom periodu su formirane tri katedre hirurgije MFUB: Katedra za opštu i specijalnu hirurgiju, Katedra hirurške propedevtike, i Katedra ratne hirurgije. Prva je tokom 1923. godine počela sa radom Katedra za opštu i specijalnu hirurgiju, a za šefa je imenovan prof. Subbotić. Predmeti na Katedri su bili su podeljeni na opštu i eksperimentalnu hirurgiju, kojom je rukovodio prof. Kostić i specijalnu hiruršku patologiju i terapiju, koju je organizovao prof. Subbotić.

Katedra hirurške propedevtike je takođe osnovana 1923. godine, i bila je poverena prof. Mihailu Petroviću, a za njenog asistenta je imenovan dr Salomon Davidović (1891-1974). Nastava iz hirurgije na MFUB je započela hirurškom propedevtikom u V semestru školske 1923/24., a prvo predavanje pod nazivom „O razvitku hirurgije u Srbiji“ je 25. oktobra 1923. održao prof. Petrović. Kao šef Katedre opšte i specijalne hirurgije prof. Subbotić je svoje prvo predavanje pripremio za početak decembra.

Sledeće, 1922. godine Kolegijum MFUB je za vanrednog profesora Ratne hirurgije 9. marta 1922. izabrao upravnika Opšte vojne bolnice, sanitetskog pukovnika dr Čedomira Đurđevića (1866−1940), a za prve asistente na predmetu Opšte i specijalne hirurgije dr Dragoslava Brašovana i dr Bogdana Kosanovića.

Na žalost, prof. Subbotić se teško razboleo i preminuo 4. decembra 1923. g. Za doprinos medicinskoj nauci i hirurškoj praksi prof. dr Subbotić je za života dobio najviše nagrade i odlikovanja. Između ostalih bio je član Francuskog, Nemačkog i Međunarodnog hirurškog društva, Peštanskog lekarskog društva i Pariske medicinske akademije. Međutim, najveća nagrada mu je bila, kako je sam često govorio, „poštovanje i ljubav njegovih đaka“.

Ironija sudbine je učinila da prof. Subbotić ne održi svoje pristupno predavanje studentima medicine, već je to 10. decembra 1923. godine učinio njegov naslednik na mestu načelnika Hirurške klinike prof. Milivoje Kostić, u improvizovanoj slušaonici Klinike za bolesti uha, grla i nosa u zgradi ODB u Vidinskoj ulici (ovaj datum se smatra Danom Katedre hirurgije na MFUB).

Uvodno predavanje prof. Subbotića

„I evo dođe dan, najlepši u nizu moga rada, dan koji čekam četrdeset godina. Kako je čarobno lep jesenji dan, lišće šarnulo, već se i proredilo; vazduh kristalan, vidik dalek, samo mestimice lake sumaglice, kao nežne svilene paučine zastiru ali ne sakrivaju plave daljine. Sunce obasjava svu krasotu prirode; mili vam se boraviti u oživotvoravajućoj toplini njegove nebeske svetlosti. A u celom tom svemiru osećate dejstvo neopisano harmoničnog akorda za koga znate da je jedan od onih kojima se završuje simfonija bujnog života prirode, pre no što će ista u večitom svom preporođaju da utone u duboki, ledeni san zime.
Taj i takav osećaj obuzima mene danas, kada izlazim pred vas, kao vaš učitelj, više od 42 godine posle onoga vremena, kada sam postavši doktorom, prestao biti to, što ste vi danas, studenti medicine sa srcem punim ljubavi prema našoj nauci i dušom ispunjenom onom blaženom bezbrižnošću, kojom samo mladost čoveka usrećiti može………
….Završavajući, dozvolite mi da vam skrenem pažnju još na to da se od svakoga ko bi želeo da trajno održi vezu sa medicinskim naukama i njihovim razvitkom traži, pored ljubavi ka nauci, još i zbiljan, savestan, neumoran i istrajan rad. Ta već je otac medicine, veliki učitelj Hipokrates kazao: Život je kratak, a umetnost duga!“

Razvoj Katedre

Nakon smrti “oca srpske hirurgije” prof. Subbotića, prof. Milivoje Kostić je 1924. imenovan za šefa Katedre opšte i specijalne hirurgije, na kojoj funkciji će ostati naredne 32 godine. Tokom 1924. godine osnovana je i Katedra ratne hirurgije pod rukovodstvom honorarnog prof. Đurđevića, koja za razliku od prethodne dve, nije bila neobavezan deo nastave. U okviru ODB je 1924. godine osnovano Odeljenje dečije hirurgije, prvo takve vrste u Kraljevini, a za šefa je postavljen dr Dimitrije Jovčić (1889-1973).

Početkom 1928. godine je po nacrtima prof. Subbotića dovršena i počela sa radom Zgrada amfiteatra Hirurške klinike južno od hirurških paviljona. Novoizgrađena zgrada je imala biblioteku, savremeno opremljen rendgen kabinet, laboratorije kao i dve operacione sale. Takođe je u ovoj zgradi bio veliki i lep amfiteatar u kom su počela da se održavaju predavanja iz hirurgije. Ovaj amfiteatar je u isto vreme bio osposobljen i kako je to nazivano “model-operaciona” sala sa svodnim osvetljenjem, “a sam svod je mogao da se zamrači pomoću električne pokretne zavese tako da je veći broj studenata mogao posmatrati sa svojih sedišta tok operacije ne smetajući operatorima“.

Nastava iz hirurgije na Medicinskom fakultetu za školsku 1928/29 godinu se obavljala neizmenjeno kao i prethodnih godina. Honorarni profesor Mihailo Petrović je predavao Hiruršku propedevtiku za V I VI semestar, vanredni profesor Milivoj Kostić je bio zadužen za Opštu i specijalnu hirurgiju za studente VI, VII I VIII semestra, a honorarni profesor Čedomir Đurđević, Ratnu hirurgiju u IX semestru. Na nedeljnom nivou hirurgija na Medicinskom fakultetu je ukupno imala 11 časova predavanja i 14 časova vežbi.

Ass. Brašovan je decembra 1929. godine izabran za docenta, a iste godine profesor dr Đurđević je unapređen u čin brigadnog generala i postavljen za načelnika saniteta Treće armije u Skoplju, čime je došlo do prekida u nastavi ratne hirurgije. Tek posle Drugog svetskog rata na IV hirurškoj klinici nastavu iz ovog predmeta je obnovio prof. dr Vojislav Stojanović.

Vanredni profesor Milivoje Kostić je ukazom NJKV Aleksandra I Karađorđevića 25. marta 1930. izabran za redovnog profesora Opšte i specijalne hirurgije na MFUB.

Novi Zakon o univerzitetima je donet 28. juna 1930. godine, kojim je potvrđena odredba o autonomnosti univerziteta, čime je on zadržao pravo samostalnosti pri izboru univerzitetskih organa i rektora. Po ovom zakonu univerzitetski docent se birao na 5 godina i mogao je biti postavljen samo na osnovu konkursa, a prema referatu jednog profesora, dok je izbor vršio Fakultetski savet, koji se sastojao od svih vanrednih i redovnih profesora, i predlog je potom slat Univerzitetskom senatu (rektor, prorektor, svi dekani i prodekani) na saglasnost. Za izbor vanrednog profesora univerziteta se raspisivao konkurs u Službenim novinama, a kandidat je prvo slao prijavu rektoru, a ovaj fakultetu, koji je potom upućivao prijavu Fakultetskom savetu. Fakultetski savet je birao dva izvestioca koji su podnosili referat o kandidatu (životopis sa prikazom naučnog i stručnog rada). Potom je fakultetski savet sazivao sednicu na kojoj su se svi vanredni i redovni profesori izjašnjavali o kandidatu. Kandidat je mogao biti izabiran samo apsolutnom većinom, a potom je predlog izbora slat Univerzitetskom veću koji je potvrđivao izbor apsolutnom većinom glasova. Odluku Univerziteta je rektor podnosio ministru prosvete na odobrenje. Ovim zakonom redovni profesori univerziteta su se postavljali kraljevim ukazom, čime su sticali „stalnost i nepokretnost u državnoj službi“.

Krajem dvadesetih godina zbog ograničenih kapaciteta Hirurške klinike nametnula se potreba za proširenjem. Nova zgrada neposredno severno od hirurških paviljona je građena od 1927. do 1930. i nazvana je Hirurško-urološki paviljon. Nova zgrada Hirurške klinike zvanično je počela sa radom 2. marta 1931. godine, a njenom otvaranju lično je prisustvovao NJKV Aleksandar I Karađorđević.

Politika, 03. mart 1931. godine

“Novi paviljon Urološkog odeljenja Opšte državne bolnice otpočeo je stvarni rad od juče. Šef odeljenja, naš odlični hirurg g. dr Leon Koen, izvršio je juče pre podne prvu operaciju u ovom paviljonu snabdevenu najmodernijim instalacijama moderne hirurške klinike.
Juče po podne oko 4 časa Nj. V. Kralj, Čijim je blagonaklonim staranjem i omogućeno podizanje i oprema ovog veoma važnog odeljenja Opšte državne bolnice, u pratnji maršala Dvora, generala g. Dimitrijevića, posetio je novi paviljon.
Šef odeljenja g. dr Koen sačekao je NJ.V. Kralja u paviljonu, predstavio Mu svoje lekare i pomoćnike, pa je potom proveo Nj. Veličanstvo kroz odeljenja paviljona.“

U novopodignutu zgradu Hirurško-urološkog paviljona (današnja zgrada Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška) iz Hirurške klinike MFUB premešteni su II hirurško i Hirurško-urološko odeljenje, a za upravnika novoformiranog II hirurškog odeljenja Hirurške klinike je imenovan docent Koen.

Ubrzo po započinjanju rada u novoj zgradi Hirurško-urološkog paviljona formirano je i Dečije hirurško odeljenje sa 40 postelja, koje je preseljeno iz Anglo-srpske bolnice u Višegradskoj ulici, kojim nastavlja da rukovodi doc. dr Dimitrije Jovčić.

Savet medicinskog fakulteta je 1932. godine izabrao docenta Leona Koena za vanrednog profesora, čime su se stekli uslovi da Hirurško-urološko odeljenje preraste u Urološku kliniku MFUB.

U periodu od 1925. do 1932. godine na Hirurškoj klinici su kao asistenti pored dr Brašovana i dr Kosanovića duže ili kraće vreme radili još dr Svetozar Nikolajević (1925-1927) i dr Nestor Todorović (1927-1933). Do Drugog svetskog rata asistenti na Katedri hirurgije MFUB su još postali dr Vječeslav Kazmin (1932), dr Đorđe Đorđević Čamba (1933), dr Milivoje Genčić (1934) i dr Stanislav S. Bukurov (1937).

Marta 1933. godine su za privatne docente MFUB izabrani ortopedski hirurg dr Borivoje Gradojević (1894-1979) i dečji hirurg dr Dimitrije Jovčić. Na ovaj način se nastavi iz hirurgije pridodaju i predavanja iz dečje hirurgije i iz ortopedije, koje je do tada držao prof. Kostić.

Pred početak nove školske 1934. godine profesor Milivoje Kostić je, nakon smrti prof. Petrovića, objedinio dve hirurške katedre, i formirao Katedru hirurgije sa ratnom hirurgijom.

Nastava iz hirurške propedevtike je poverena dotadašnjem upravniku Klinike za anatomiju i osnivaču MFUB profesoru Niki Miljaniću (1892-1957), koji je 1934. godine izabran za privremenog profesora Hirurške propedevtike.

Ispit iz hirurgije

U periodu od 1930. do 1935. godine ukupno je 657 studenata prijavilo ispit iz hirurgije na Medicinskom fakultetu kod prof. Milivoja Kostića, od čega su 472 bili muškarci.
Od ukupnog broja u periodu od pet godina svega su dva studenta (studentkinje) dobile desetke (školska 1931/1932 godina), šest studenata (svi muškarci) devetke, 23 osmice, 72 sedmice i 243 šestice, dok ispit nije položilo 212 studenata. U istom periodu ukupno je 96 studenta bilo prijavilo ispit iz hirurgije, ali je u međuvremenu odustao.
U prvih 15 godina rada Medicinski fakultet je upisalo 2.654 studenata, a diplomirala je jedna trećina, tačnije 871 studenata (610 muškaraca i 261 devojka).

Dr Bogdan Kosanović je pod rukovodstvom prof. Kostića, 1935. godine osnovao prvo Odeljenje grudne hirurgije u novoj zgradi Grudnog odeljenja ODB, podignutoj 1932. g., u kojoj se i danas nalazi Klinika za grudnu hirurgiju.

U avgustu 1938. godine u zgradu Hirurško – urološkog paviljona se useljava Prvo hirurško odeljenje Hirurške klinike. Po preseljenju, prof. Kostić ostaje upravnik, sada i prostorno objedinjene Hirurške klinike. Od tada se ova klinika zvanično naziva Univerzitetska hirurška klinika prof. dr Kostića – Beograd.

U okviru Hirurške klinike prof. Kostić je 31. oktobra 1938. godine formirao Odeljenje za neurohirurgiju, a za šefa je imenovan njegov 19 godina mlađi brat, docent dr Slobodan Kostić (1902-1986). Ovo odeljenje je bilo prvo takve vrste u tadašnjoj Kraljevini i otvoreno je samo tri godine posle prvog neurohirurškog odeljenja na svetu.

Tokom školske 1938/39, na MFUB su pored profesora Kostića na Hirurškoj klinici još radili univerzitetski docent Brašovan, privatni docent Gradojević i asistenti Kazmin, Đorđević Čamba, Genčić i Bukurov. U isto vreme na novoformiranoj Klinici za propedevtičku hirurgiju v.d. upravnika je bio prof. Miljanić, a asistent dr Davidović, dok je na Urološkoj klinici radio vanredni prof. Koen i asistent volonter dr Dimitrije Gostimirović.

Profesor Milivoje Kostić je bio izabran za prodekana u pet sukcesivnih školskih godina od 1935/36 do 1939/40, dok je za školsku 1940/1941 godinu izabran za dekana Medicinskog fakulteta. U zimskom semestru 1940/1941 školske godine na Medicinskom fakultetu bilo je upisano ukupno 2.025 studenata, a radilo je ukupno 147 nastavnika i saradnika na 15 klinika i 12 instituta. Do aprila 1941. godine, odnosno 20 godina od osnivanja, Medicinski fakultet u Beogradu je završilo 1.635 studenata. Prof. Kostić je na mestu dekana ostao do Aprilskog rata, kada je nastupio prekid. Prof. Kostić je nastavio da bude dekan i sledeće školske 1941/1942 godine. Tokom okupacije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomiralo je ukupno 314 studenta (154 školske 1940/41, 112 školske 1941/42, 30 školske 1942/43. i 18 školske 1943/44).

Posleratni period

Od novembra 1944. godine Hirurško-urološki paviljon je postao III odeljak Glavne vojne bolnice. Po povratku prof. Kostića sa Sremskog fronta aprila 1945. godine zgrada Hirurško-urološkog paviljona je podeljena na Hiruršku kliniku kojom je nastavio da rukovodi prof. Kostić, Urološki odsek čiji je šef bio prof. Koen i III odeljenje Glavne vojne bolnice čiji je načelnik bio dr Stanislav S. Bukurov. Novembra 1946. godine u zgradi Hirurško-urološkog paviljona je pored Hirurške klinike, došlo do spajanja Urološkog odseka i III odeljenja Glavne vojne bolnice kojim rukovodi prof. Koen, kao i stvaranja Odeljenja za ratnu hirurgiju, za čijeg načelnika je postavljen pukovnik JNA docent dr Vojislav Stojanović (1906-1991).

Dekretom Saveta Medicinskog fakulteta od 17. februara 1947. godine dolazi do spajanja kliničkih bolnica, odnosno klinika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Opšte državne bolnice, čime je ODB prestala da postoji, i nastaje Klinička bolnica. Istim dekretom Hirurška klinika menja naziv u Prva hirurška klinika, i ostaje pod rukovodstvom prof. Milivoja Kostića. Od Urološkog odseka i III hirurškog odeljenja Glavne vojne bolnice se obrazuje Druga hirurška klinika sa urološkim odsekom, takođe pod rukovodstvom prof. Koena. Hirurška propedevtička klinika se preimenuje u III hiruršku propedevtičku klinku i njome i dalje rukovodi prof. Miljanić, a od Odeljenja za ratnu hirurgiju, koja prelazi u dva hirurška paviljona ODB, se formira IV hirurška klinika za ratnu hirurgiju kojom rukovodi doc. Stojanović.

U okviru reorganizacije Kliničke bolnice Ortopedsko odeljenje ODB je 1947. godine preraslo u nivo klinike, i sada se naziva Ortopedska klinika, a za novog upravnika je imenovan doc. dr Miloš Simović (1898-1950).

Tokom formiranja Kliničke bolnice, iz zgrade Klinike za kožne bolesti Dečje hirurško odeljenje se 15. avgusta 1947. godine preseljava u zgradu Pedijatrijske klinke, i uzdiže na nivo Klinike za dečju hirurgiju, prvu takve vrste u tadašnjoj Jugoslaviji. Za upravnika Dečje hirurške klinike se imenuje prof. Dimitrije Jovčić.      

Savet Medicinskog fakulteta je 12. aprila 1951. godine prihvatio plan o reorganizaciji hirurških klinika, kada se klinike transformišu i dobijaju nove – stare nazive: Prva hirurška, Urološka, Ortopedska, Neurohirurška, Druga hirurška i Dečja hirurška klinika. Prvom hirurškom klinikom i dalje rukovodi profesor Kostić a u okviru nje se formiraju 4 odeljenja čiji su načelnici bili docenti: dr Salomon Davidović, dr Stanislav S. Bukurov, dr Milivoje Genčić i dr Đorđe Đorđević-Čamba. Profesor Kostić će ostati na funkciji direktora klinike do odlaska u starosnu penziju 1956.

Istom reorganizacijom Druga hirurška klinika vraća stari naziv Urološka klinika kojom rukovodi doc. Sava Petković (1910-1992), dok je za direktora Ortopedske klinike imenovan prof. Svetislav Stojanović (1898-1977). Treća hirurška propedevtička klinika, kojom je rukovodio prof. Miljanić prestaje da postoji, dok IV hirurška klinika za ratnu hirurgiju, postaje Druga hirurška klinika i njome nastavlja da rukovodi prof. Vojislav Stojanović. U okviru nove reorganizacije klinika, od Neurohirurškog odeljenja Hirurške klinike je 26. juna 1951. godine formirana Neurohirurška klinika, a za upravnika je postavljen vanredni prof. Slobodan Kostić.

U narednom periodu, nastupi će u organizacionom smislu mnogobrojne promene u okviru kompleksa bolnica Medicinskog fakulteta u Beogradu i budućeg Kliničkog centra. Ovih šest klinika – Prva hirurška, Druga hirurška, Urološka, Orotopedska, Dečja i Neurohirurška – će predstavljati osnovu daljeg razvoja srpske hirurgije i iz njih će u budućnosti nastati većina nastavnih baza Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Katedra je zadržala naziv Katedra za hirurgiju sa ratnom hirurgijom do 2004. godine kada je preimenovana u Katedra za hirurgiju sa anesteziologijom.

Doprinos Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu razvoju srpske i evropske hirurgije je nemerljiv, a hirurške klinike Medicinskog fakulteta su do danas ostale vodeće hirurška ustanove ne samo u zemlji već i u regionu.

Prof. dr Aleksandar P. Simić

Šefovi katedri hirurgije

• Katedre hirurgije
  • Prof. Vojislav J. Subbotić, Katedra za opštu i specijalnu hirurgiju 1923
  • Prof. Mihailo Petrović, Katedra za hiruršku propedevtiku 1923 – 1934
  • Prof. Milivoje Kostić, Katedra za opštu i specijalnu hirurgiju 1924 – 1934
  • Prof. Čedomir Đurđević, Katedra za ratnu hirurgiju 1923-1929

• Katedra za hirurgiju sa ratnom hirurgijom
  • Prof. Milivoje Kostić 1934 – 1956
  • Prof. Vojislav Stojanović 1956 – 1968
  • Prof. Ljubomir Rašović 1968-1970
  • Prof. Borislav Vujadinović 1970-1976
  • Prof. Branko Radulović 1976-1978
  • Prof. Cvetko Rakić 1978-1980
  • Prof. Milenko Ristić 1980-1982
  • Prof. Živorad Đorđević 1982-1984
  • Prof. Svetomir Lekić 1984-1986
  • Prof. Aleksandar Karadžić 1986-1988
  • Prof. Zoran Gerzić 1988-1992
  • Prof. Dragoslav Stevović 1992-2000
  • Prof. Radoje Čolović 2000-2002
  • Prof. Miloš Popović 2002-2004

• Katedra za hirurgiju sa anesteziologijom
  • Prof. Živan Maksimović 2004-2015
  • Prof. Danica Grujučić 2015–2021
  • Prof. Aleksandar Simić 2021-

Dekani i prodekani

• Dekani
  • Prof. dr Vojislav Subbotić 1922-1923
  • Prof. dr Milivoje Kostić 1940-42
  • Prof. dr Lazar Davidović 2021-24

• Prodekani
  • Prof. Vojislav Subbotić
  • Prof. Milivoje Kostić
  • Prof. Vojislav Stojanović
  • Prof. Ljubomir Rašović
  • Prof. Manojlo Budisavljević
  • Prof. Svetomir Lekić
  • Prof. Vladimir Petronić
  • Prof. Dragan Dugalić
  • Prof. Vasilije Kalezić
  • Prof. Đorđe Radak
  • Prof. Predrag Peško
  • Prof. Ivan Paunović
  • Prof. Danica Grujučić
  • Prof. Vladan Živaljević

Akademici

• Srpska akademija nauka i umetnosti
  • Milivoje Kostić
  • Dimitrije Jovčić
  • Bogdan Kosanović
  • Sava Petković
  • Mitar Mitrović
  • Slobodan Kostić
  • Stanislav Bukurov
  • Živojin Bumbaširević
  • Milan Đorđević
  • Sava Perović
  • Zoran Gerzić
  • Jovan Hadži Đokić
  • Radoje Čolović
  • Predrag Peško
  • Đorđe Radak
  • Zoran Krivokapić
  • Marko Bumbaširević

• Crnogorska akademija nauka i umetnosti
  • Ljubomir Rašović
  • Milan Dragović
  • Svetomir Ivanović

Veliki broj nastavnika Katedre hirurgije su od osnivanja bili ili su članovi Akademije medicinskih nauka Srskog lekarskog društva.

Udžbenici

Prvi zvanični udžbenik Katedre hirurgije, objavljen 1973. godine, je bio „Hirurgija – udžbenik za medicinare i lekare“, čiji su urednici bili akademik Sava Petković i prof. Stanislav Bukurov (Beograd-Zagreb; Medicinska knjiga).

Drugi udžbenik „Osnovi hirurgije – udžbenik za studente medicine“ je objavljen 1988. godine, a predsednik redakcionog odbora je bio akademik Zoran B. Gerzić (Beograd; Medicinski fakultet). Nakon šest godina izašao je udžbenik  „Hirurgija – osnovi hirurgije; Opšti i specijalni deo“, čiji su glavni urednici bili prof. Milan Dragović i akademik Zoran B. Gerzić (Beograd; Medicinska knjiga, 1994). Novi udžbenik pod nazivom „Hirurgija za studente i lekare“ pod uredništvom prof. Dragoslava Stevovića (Beograd; Savremena administracija) je objavljen 2000. godine. Osam godina kasnije, naslediće ga udžbenik „Hirurgija za studente medicine“, urednika prof. Živana Maksimovića (Beograd; Medicinski fakultet, 2008). Poslednji, šesti zvanični udžbenik Katedre hirurgije je objavljen 2023. god. pod nazivom „Hirurgija sa anesteziologijom“ (CIBID, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu), pod uredništvom prof. Aleksandra Simića, prof. Danice Grujičić i doc. Duška Spasovskog.

Nastavne baze Katedre za hirurgiju sa anesteziologijom

• • Klinika za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška, Univerzitetskog kliničkog centra (UKCS)

• • Klinika za kardiohirurgiju – Klinika za vaskularnu hirurgiju – Druga hirurška klinika, UKCS

• • Klinika za urologiju, UKCS

• • Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, UKCS

• • Klinika za grudnu hirurgiju, UKCS

• • Klinika za neurohirurgiju, UKCS

• • Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, UKCS

• • Centar za endokrinu hirurgiju, UKCS

• • Klinika za urgentnu hirurgiju, UC, UKCS

• • Klinika za onkološku hirurgiju, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

• • Centar za dečju hirurgiju, Univerzitetska dečja klinika

• • Klinika za dečju hirurgiju, Insitut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“

• • Institut za ortopediju Banjica

• • Klinika za kardiohirurgiju – klinika za vaskularnu hirurgiju, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“

• • Klinika za hirugiju, KBC „Dr Dragiša Mišović“

• • Klinika za hirurgiju, KBC Bežanijska kosa”

• • Klinika za hirurgiju, KBC Zemun

• • Hirurška klinika „Nikola Spasić“, KBC Zvezdara

• • Anesteziologija, reanimatologija i intenzivna terapija

Istorijat nastavnih baza

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2