Katedra za hirurgiju
sa anesteziologijom
MFUB

Istorijat

Prvo hirurško odeljenje u Kraljevini Srbiji je osnovano 1889. godine, u okviru Opšte državne bolnice (ODB), u Vidinskoj ulici u Beogradu. Osnivač i prvi načelnik je bio primarijus dr Vojislav J. Subbotić (1859-1923). Kada je ODB početkom XX veka počela da formira svoja odeljenja na zapadnom Vračaru, Hirurško odeljenje je 1907. godine preseljeno u pet novoizgradnjenih hirurških paviljona. Tokom Ratova za oslobođenje i ujedinjenje lekari Hirurškog odeljenja, primarijus Subbotić i njegovi najbliži saradnici dr Mihailo Petrović (1863 – 1934), dr Nikola Krstić  (1878 – 1947) i dr Leon M. Koen (1876 – 1949) imali su ključnu ulogu u razvoju srpske hirurgije.

Po završetku Velikog rata i uspostavljanju ponovnog rada ODB u okviru Hirurškog odeljenja se Kraljevskim ukazom 6. jula 1919. godine osnivaju dva nova odseka: Hirurško-urološki i Hirurško-ortopedski. Za načelnika Hirurško – urološkog odseka je postavljen dr Koen, a za načelnika Hirurško-ortopedskog odseka dr Krstić. U cilju osnivanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića 09. septembra 1919. g. imenovan je „za redovnog profesora dr Vojislav Subbotić, lekar i operator iz Beograda – za hirurgiju“. Na taj način je prof. dr Subbotić uz prof. dr Milana Jovanovića – Batuta postao prvi profesor Medicinskog fakulteta koji je osnovan  9. decembra 1920. godine.

U okviru Medicinskog fakulteta, neposredno po početku funkcionisanja, u prostorijama paviljona Hirurškog odeljenja ODB zvaničnim dekretom se 1920. osniva, a 1921. godine počinje sa radom Hirurška klinika Medicinskog fakulteta. Hirurška klinika je time postala prva klinika Medicinskog fakulteta koja je započela svoj rad. Za upravnika Klinike, ali i šefa Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta u Beogradu, izabran je redovni profesor dr Vojislav Subbotić, čime je Hirurška klinika postala prva nastavna i stručna ustanova za studije hirurgije u istoriji Srbije, ali i u novonastaloj Kraljevini.Ovim dekretom Hirurško-urološki i Hirurško-ortopedski odsek se uzdižu na nivo odeljenja.

Sledeće 1922. godine Kolegijum MFUB je za vanrednog profesora Ratne hirurgije 9. marta 1922 izabrao upravnika Opšte vojne bolnice, sanitetskog pukovnika dr Čedomira Đurđevića (1866−1940), a za prve asistente na predmetu Opšte i specijalne hirurgije dr Dragoslava Brašovana (1888-1964) i dr Bogdana Kosanovića (1892-1964).

U narednom periodu su formirane tri katedre hirurgije MFUB: Katedra za opštu i specijalnu hirurgiju, Katedra hirurške propedevtike, i Katedra ratne hirurgije. Prva je tokom 1923. godine počela sa radom Katedra za opštu i specijalnu hirurgiju, a za šefa je imenovan prof. Subbotić. Predmeti na Katedri su bili su podeljeni na opštu i eksperimentalnu hirurgiju, kojom je rukovodio prof. Kostić i specijalnu hiruršku patologiju i terapiju, koju je organizovao prof. Subbotić. Katedra hirurške propedevtike je takođe osnovana 1923. godine, i bila je poverena prof. Mihailu Petroviću, a za njenog asistenta je imenovan dr Salomon Davidović (1891-1974). Nastava iz hirurgije na MFUB je započela hirurškom propedevtikom u V semestru školske 1923/24., a prvo predavanje pod nazivom „O razvitku hirurgije u Srbiji“ je 25. oktobra 1923. održao prof. Petrović. Kao šef Katedre opšte i specijalne hirurgije prof. Subbotić je svoje prvo predavanje pripremio za početak decembra. 

Na žalost, prof. Subbotić se teško razboleo i preminuo  4. decembra 1923. g. Za doprinos medicinskoj nauci i hirurškoj praksi prof. dr Subbotić je za života dobio najviše nagrade i odlikovanja. Između ostalih bio je član Francuskog, Nemačkog i Međunarodnog hirurškog društva, Peštanskog lekarskog društva i Pariske medicinske akademije. Međutim, najveća nagrada mu je bila, kako je sam često govorio, „poštovanje i ljubav njegovih đaka“. Ironija sudbine je učinila da prof. Subbotić ne održi svoje pristupno predavanje studentima medicine, već je to 10. decembra 1923. godine učio njegov naslednik na mestu načelnika Hirurške klinike prof. Kostić, u improvizovanoj slušaonici Klinike za bolesti uha, grla i nosa u zgradi ODB u Vidinskoj ulici (ovaj datum se smatra Danom Katedre hirurgije na MFUB).

„I evo dođe dan, najlepši u nizu moga rada, dan koji čekam četrdeset godina. Kako je čarobno lep jesenji dan, lišće šarnulo, već se i proredilo; vazduh kristalan, vidik dalek, samo mestimice lake sumaglice, kao nežne svilene paučine zastiru ali ne sakrivaju plave daljine. Sunce obasjava svu krasotu prirode; mili vam se boraviti u oživotvoravajućoj toplini njegove nebeske svetlosti. A u celom tom svemiru osećate dejstvo neopisano harmoničnog akorda za koga znate da je jedan od onih kojima se završuje simfonija bujnog života prirode, pre no što će ista u večitom svom preporođaju da utone u duboki, ledeni san zime.
Taj i takav osećaj obuzima mene danas, kada izlazim pred vas, kao vaš učitelj, više od 42 godine posle onoga vremena, kada sam postavši doktorom, prestao biti to, što ste vi danas, studenti medicine sa srcem punim ljubavi prema našoj nauci i dušom ispunjenom onom blaženom bezbrižnošću, kojom samo mladost čoveka usrećiti može…
…Završavajući, dozvolite mi da vam skrenem pažnju još na to da se od svakoga ko bi želeo da trajno održi vezu sa medicinskim naukama i njihovim razvitkom traži, pored ljubavi ka nauci, još i zbiljan, savestan, neumoran i istrajan rad. Ta već je otac medicine, veliki učitelj Hipokrates kazao: Život je kratak, a umetnost duga!“

Prof. Kostić je 1924. imenovan za šefa Katedre opšte i specijalne hirurgije, na kojoj funkciji će ostati naredne 32 godine. Tokom 1924. godine osnovana je i Katedra ratne hirurgije pod rukovodstvom honorarnog prof. Đurđevića, koja za razliku od prethodne dve, nije bila neobavezan deo nastave. U okviru ODB je 1924. godine osnovano Odeljenje dečije hirurgije, prvo takve vrste u Kraljevini, a za šefa je postavljen dr Dimitrije Jovčić (1889-1973).

Početkom 1928. godine je po nacrtima  prof. Subbotića dovršena i počela sa radom Zgrada amfiteatra Hirurške klinike južno od hirurških paviljona. Novoizgrađena zgrada je imala veliki i lep amfiteatar, biblioteku, savremeno opremljen rendgen kabinet, laboratorije kao i dve operacione sale.

Ass. Brašovan je decembra 1929. godine izabran za docenta, a iste godine profesor dr Đurđević je unapređen u čin brigadnog generala i postavljen za načelnika saniteta Treće armije u Skoplju, čime je došlo do prekida u nastavi ratne hirurgije. Vanredni profesor Milivoje Kostić je ukazom kralja Aleksandra I Karađorđevića 25. marta 1930. izabran za redovnog profesora Opšte i specijalne hirurgije na MFUB.

Krajem dvadesetih godina zbog ograničenih kapaciteta Hirurške klinike nametnula se potreba za proširenjem. Nova zgrada neposredno severno od hirurških paviljona je građena od 1927 do 1930 i nazvana je Hirurško-urološki paviljon, a počela je sa radom 2. marta 1931. godine.

U novopodignutu zgradu Hirurško-urološkog paviljona (današnja zgrada Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška) iz Hirurške klinike MFUB premešteni su II hirurško i Hirurško-urološko odeljenje, a za upravnika je postavljen docent Koen.

Savet medicinskog fakulteta je 1932. godine izabrao docenta Leona Koena za vanrednog profesora, čime su se stekli uslovi da Hirurško-urološko odeljenje preraste u Urološku kliniku MFUB. Ubrzo po useljenju u novoj zgradi Hirurško-urološkog paviljona formirano je i Dečije hirurško odeljenje, kojim rukovodi docent Dimitrije Jovčić.

Marta 1933. godine su za privatne docente MFUB izabrani dr Borivoje Gradojević (1894-1979) i dr Dimitrije Jovčić. Na ovaj način se nastavi iz hirurgije pridodaju i predavanja iz dečje hirurgije (doc. Jovčić), kao i iz ortopedije (doc. Gradojević), koja je do tada držao prof. Kostić.

Pred početak nove školske 1934. godine profesor Kostić je, nakon smrti prof. Petrovića, objedinio dve hirurške katedre, i formirao Katedru hirurgije sa ratnom hirurgijom.

Nastava iz hirurške propedevtike je poverena dotadašnjem upravniku Klinike za anatomiju i osnivaču MFUB profesoru Niki Miljaniću (1892-1957), koji je 1934. godine izabran za privremenog profesora Hirurške propedevtike.

U periodu od 1925. do 1932. godine na Hirurškoj klinici su kao asistenti pored dr Brašovana i dr Kosanovića duže ili kraće vreme radili još dr Svetozar Nikolajević (1925-1927) i dr Nestor Todorović (1927-1933). Do Drugog svetskog rata asistenti na Katedri hirurgije MFUB su još postali dr Vječeslav Kazmin (1932), dr Đorđe Đorđević Čamba (1933), dr Milivoje Genčić (1934) i dr Stanislav S. Bukurov (1937). Dr Bogdan Kosanović je pod rukovodstvom prof. Kostića, 1935. godine osnovao prvo Odeljenje grudne hirurgije u novoj zgradi Grudnog odeljenja ODB, podignutoj 1932. g., u kojoj se i danas nalazi Klinika za grudnu hirurgiju.

U avgustu mesecu 1938. godine u zgradu Hirurško – urološkog paviljona se useljava Prvo hirurško odeljenje Hirurške klinike. Po preseljenju, prof. Kostić ostaje upravnik, sada i prostorno objedinjene Hirurške klinike. Od tada se ova klinika zvanično naziva Univerzitetska hirurška klinika prof. dr Kostića – Beograd.

Tokom školske 1938/39, na MFUB su pored profesora Kostića na Hirurškoj klinici još radili univerzitetski docent Brašovan, privatni docent Gradojević i asistenti Kazmin, Đorđević Čamba, Genčić i Bukurov. U isto vreme na novoformiranoj Klinici za propedevtičku hirurgiju v.d. upravnika je bio prof. Miljanić, a asistent dr Davidović, dok je na Urološkoj klinici radio vanredni prof. Koen i asistent volonter dr Dimitrije Gostimirović.U okviru Hirurške klinike prof. Kostić je 31. oktobra 1938. godine formirao Odeljenje za neurohirurgiju, a za šefa je imenovan  njegov 19 godina mlađi brat, docent dr Slobodan Kostić (1902-1986). Ovo odeljenje je bilo prvo takve vrste u tadašnjoj Kraljevini i otvoreno je samo tri godine posle prvog neurohirurškog odeljenja na svetu.

Prof. Kostić je 1940. godine imenovan za dekana Medicinskog fakulteta UB i na toj funkciji ostao naredne dve godine

Od novembra 1944. godine Hirurško-urološki paviljon je postao III odeljak Glavne vojne bolnice. Po povratku prof. Kostića sa Sremskog fronta aprila 1945. godine zgrada Hirurško-urološkog paviljona je podeljena na Hiruršku kliniku kojom je nastavio da rukovodi prof. Kostić, Urološki odsek čiji je šef bio prof. Koen i III odeljenje Glavne vojne bolnice čiji je načelnik bio dr Stanislav S. Bukurov. Novembra 1946. godine u zgradi Hirurško-urološkog paviljona je pored Hirurške klinike, došlo do spajanja Urološkog odseka i III odeljenja Glavne vojne bolnice kojim rukovodi prof. Koen, kao i stvaranja Odeljenja za ratnu hirurgiju, za čijeg načelnika je postavljen pukovnik JNA docent dr Vojislav Stojanović.

Dekretom Saveta Medicinskog fakulteta od 17. februara 1947. godine dolazi do spajanja kliničkih bolnica, odnosno klinika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Opšte državne bolnice, čime je ODB prestala da postoji, i nastaje Klinička bolnica. Istim dekretom Hirurška klinika menja naziv u Prva hirurška klinika, i ostaje pod rukovodstvom prof. Milivoja Kostića. Od Urološkog odseka i III hirurškog odeljenja Glavne vojne bolnice se obrazuje Druga hirurška klinika sa urološkim odsekom, takođe pod rukovodstvom prof. Koena. Hirurška propedevtička klinika se preimenuje u III hiruršku propedevtičku klinku i njome i dalje rukovodi prof. Miljanić, a od Odeljenja za ratnu hirurgiju, koja prelazi u dva hirurška paviljona ODB, se formira IV hirurška klinika za ratnu hirurgiju kojom rukovodi doc. Stojanović. U okviru reorganizacije Kliničke bolnice Ortopedsko odeljenje ODB je 1947. godine preraslo u nivo klinike, i sada se naziva Ortopedska klinika, a za novog upravnika je imenovan doc. dr Miloš Simović. Tokom formiranja Kliničke bolnice, iz zgrade Klinike za kožne bolesti Dečje hirurško odeljenje se 15. avgusta 1947. godine preseljava u zgradu Pedijatrijske klinke, i uzdiže na nivo Klinike za dečju hirurgiju, prvu takve vrste u tadašnjoj Jugoslaviji. Za upravnika Dečje hirurške klinike se imenuje prof. Dimitrije Jovčić.

Savet Medicinskog fakulteta je 12. aprila 1951. godine prihvatio plan o reorganizaciji hirurških klinika, kada se klinike transformišu i dobijaju nove – stare nazive: Prva hirurška, Urološka, Ortopedska, Neurohirurška, Druga hirurška i Dečja hirurška klinika.

Prvom hirurškom klinikom i dalje rukovodi profesor Kostić a u okviru nje se formiraju 4 odeljenja čiji su načelnici bili docenti: dr Salomon Davidović, dr Stanislav S. Bukurov, dr Milivoje Genčić i dr Đorđe Đorđević-Čamba. Profesor Kostić će ostati na funkciji direktora klinike do odlaska u starosnu penziju 1956. Istom reorganizacijom Druga hirurška klinika vraća stari naziv Urološka klinika kojom rukovodi doc. Sava Petković, dok je za direktora Ortopedske klinike imenovan prof. Svetislav Stojanović. Treća hirurška propedevtička klinika, kojom je rukovodio prof. Miljanić prestaje da postoji, dok IV hirurška klinika za ratnu hirurgiju, postaje Druga hirurška klinika i njome nastavlja da rukovodi prof. Vojislav Stojanović. U okviru nove reorganizacije klinika, od Neurohirurškog odeljenja Hirurške klinike je 26. juna 1951. godine formirana Neurohirurška klinika, a za upravnika je postavljen vanredni prof. Slobodan Kostić. Ovih šest klinika će predstavljati osnovu daljeg razvoja hirurgije u narednom periodu i iz njih će nastati većina nastavnih baza Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Katedra je zadržala naziv Katedra za hirurgiju sa ratnom hirurgijom do 2004. godine kada je preimenovana u Katedra za hirurgiju sa anesteziologijom.

Saradnici na Katedri za hirurgiju MFUB od 1921 do 1950. godine
  • Vojislav Subbotić
  • Mihajlo Petrović
  • Leon Koen
  • Čedomir Đurđević
  • Milivoje Kostić
  • Niko Miljanić
  • Dimitrije Jovčić
  • Radoslav Brašovan
  • Bogdan Kosanović
  • Svetozar Nikolajević
  • Nestor Todorović
  • Ivo Mlinarić
  • Većeslav Kazmin
  • Salomon Davidović
  • Milivoje Genčić
  • Đorđe Đorđević – Čamba
  • Stanislav Bukurov
  • Ljubomir Rašović
  • Mitar Mitrović
  • Vojislav Stojanović
  • Branko Zogović
  • Ivica Pavletić
  • Triva Litričin
  • Đorđe Živanović (urologija)
  • Dragomir Đurić (urologija)
  • M. Žikić (urologija)
  • Dimitrije Gostimirović (urologija)
  • Aleksandar Telebaković (urologija)
  • Sava Petković (urologija)
  • Borivoje Gradojević (ortopedija)
  • Svetislav Stojanović (ortopedija)
  • Miloš Simović (ortopedija)
  • Pavle Pavićević (ortopedija)
  • Slobodan Kostić (neurohirurgija)
  • Bogosav Dragojević (neurohirurgija)
Šefovi katedri hirurgije
  • Katedre hirurgije
    • Prof. Vojislav J. Subbotić, šef Katedre za opštu i specijalnu hirurgiju 1923
    • Prof. dr Mihajlo Petrović, šef Katedre za hiruršku propedevtiku 1923 – 1934
    • Prof. Milivoje Kostić, šef Katedre za opštu i specijalnu hirurgiju 1924 – 1934
    • Prof. dr Čedomir Đurđević, šef Katedre za ratnu hirurgiju 1924 – 1929
  • Katedra za hirurgiju sa ratnom hirurgijom
    • Prof. Milivoje Kostić 1934 – 1956
    • Prof. dr Vojislav Stojanović 1956 – 1968
    • Prof. dr Ljubomir Rašović 1968-1970
    • Prof. dr Borislav Vujadinović 1970-1976
    • Prof. dr Branko Radulović 1976-1978
    • Prof. dr Cvetko Rakić 1978-1980
    • Prof. dr Milenko Ristić 1980-1982
    • Prof. dr Živorad Đorđević 1982-1984
    • Prof. dr Svetomir Lekić 1984-1986
    • Prof. dr Aleksandar Karadžić 1986-1988
    • Prof. dr Zoran Gerzić 1988-1992
    • Prof. dr Dragoslav Stevović 1992-2000
    • Prof. dr Radoje Čolović 2000-2002
    • Prof. dr Miloš Popović 2002-2004
  • Katedra za hirurgiju sa anesteziologijom
    • Prof. dr Živan Maksimović 2004-2015
    • Prof. dr Danica Grujučić 2015 – 2021
    • Prof. dr Aleksandar Simić 2021

U vekovnoj istoriji našeg Fakulteta tri člana Katedre hirurgije su obavljali funkciju dekana: prof. dr V. Subbotić (1922/23), prof. dr Milivoje Kostić (1940/42) i prof. dr Lazar Davidović (2021/24).

Prodekani sa Katedre hirurgije na MFUB: Vojislav Subbotić, Milivoje Kostić, Vojislav Stojanović, Ljubomir Rašović, Manojlo Budisavljević, Svetomir Lekić, Vladimir Petronić, Dragan Dugalić, Vasilije Kalezić, Đorđe Radak, Predrag Peško, Ivan Paunović, Danica Grujučić i Vladan Živaljević.

Veliki broj nastavnika Katedre hirurgije su od osnivanja bili ili su članovi Akademije medicinskih nauka Srskog lekarskog društva.

Katedra hirurgije MFUB je tokom svog vekovnog postojanja dala više akademika: Milivoje Kostić, Dimitrije Jovčić, Bogdan Kosanović, Sava Petković, Mitar Mitrović, Slobodan Kostić, Stanislav Bukurov, Živojin Bumbaširević, Milan Đorđević, Sava Perović, Zoran Gerzić, Jovan Hadži Đokić, Radoje Čolović, Predrag Peško, Đorđe Radak, Zoran Krivokapić i Marko Bumbaširević kao članovi SANU, i Ljubomir Rašović, Milan Dragović i Svetomir Ivanović članovi CANU.

Udžbenici

Prvi zvanični udžbenik Katedre hirurgije, objavljen 1973. godine, je bio „Hirurgija – udžbenik za medicinare i lekare“, čiji su urednici bili akademik Sava Petković i prof. Stanislav Bukurov (Beograd-Zagreb; Medicinska knjiga).

Drugi udžbenik „Osnovi hirurgije – udžbenik za studente medicine“ je objavljen 1988. godine, a predsednik redakcionog odbora je bio akademik Zoran B. Gerzić (Beograd; Medicinski fakultet). Nakon šest godina izašao je udžbenik  „Hirurgija – osnovi hirurgije; Opšti i specijalni deo“, čiji su glavni urednici bili prof. Milan Dragović i akademik Zoran B. Gerzić (Beograd; Medicinska knjiga, 1994). Novi udžbenik pod nazivom „Hirurgija za studente i lekare“ pod uredništvom prof. Dragoslava Stevovića (Beograd; Savremena administracija) je objavljen 2000. godine. Osam godina kasnije, naslediće ga udžbenik „Hirurgija za studente medicine“, urednika prof. Živana Maksimovića (Beograd; Medicinski fakultet, 2008). Poslednji, šesti zvanični udžbenik Katedre hirurgije je objavljen 2023. god. pod nazivom „Hirurgija sa anesteziologijom“ (CIBID, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu), pod uredništvom prof. Aleksandra Simića, prof. Danice Grujičić i doc. Duška Spasovskog.

Nastavne baze Katedre za hirurgiju sa anesteziologijom
  • Klinika za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška, Univerzitetskog kliničkog centra (UKCS)
  • Klinika za kardiohirurgiju – Klinika za vaskularnu hirurgiju – Druga hirurška klinika, UKCS
  • Klinika za urologiju, UKCS
  • Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, UKCS
  • Klinika za grudnu hirurgiju, UKCS
  • Klinika za neurohirurgiju, UKCS
  • Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, UKCS
  • Centar za endokrinu hirurgiju, UKCS
  • Klinika za urgentnu hirurgiju, UC, UKCS
  • Klinika za onkološku hirurgiju, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije
  • Centar za dečju hirurgiju, Univerzitetska dečja klinika
  • Klinika za dečju hirurgiju, Insitut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“
  • Institut za ortopediju Banjica
  • Klinika za kardiohirurgiju – klinika za vaskularnu hirurgiju, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“
  • Klinika za hirugiju, KBC „Dr Dragiša Mišović“
  • Klinika za hirurgiju, KBC Bežanijska kosa”
  • Klinika za hirurgiju, KBC Zemun
  • Hirurška klinika „Nikola Spasić“, KBC Zvezdara
  • Anesteziologija, reanimatologija i intenzivna terapija

Istorijat nastavnih baza

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2

Istorijski paragraf 1 naslov

Istorijski paragraf 1 tekst 1

Istorijski paragraf 1 tekst 2